64 Ријечкој и Црмничкој нахији

64 Ријечкој и Црмничкој нахији

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Црногорцима у Ријечку нахију и Црничку драги и љубезни поздрав.

Дајемо ви на знање како ми данас дође књига од ђенерала францускога из Будве, у коју ми пише и срди се на Црногорце, зашто помагају Брајићима, а ја сам вазда и сваки пут на станак говорио да станете с миром и да Французе не задијевате, ни да се у друге после мећете, него да пазите себе и своје границе. И ево чујем да се народ буни, разумијући да се француска војска свеђер више умножава и придолази и сваки се чуди, што ће толика војска чинит на Брајиће, пошто су куће браицке опалили, цркву раскопали и жито изгорјели, а Брајиће по планинах разагнали, а ја се више бојим да не буде с наше стране зађевица учињена, него ли се плашим икакве силе. И за то вас молим и Богом Вседржитељем заклињам да се чувате од сваке зађевице, која би могла кривицу на нашу страну обратит, а своје границе можете чувати мирно и никога не задијеват прије него ли они нас задију и рат започну, ма се не надам да ће они зађести, а вас и опет молим и Богом заклињам да ви не зађедете. Ја сам овако писа у обје нахије, а на Стањевиће стражу посла, од које ћемо чекат гласове да знамо што се чини и да се умијемо владати. У толико будите и ви справни, ако до потребе буде.

Ваш доброжелатељ ВЛАДИКА ПЕТАР Децембар 1808.

63 Катуњанима

63 Катуњанима

От нас Владике Петра благородној господи главарима, старјешинама и свијема Катуњанима у све села и племена драги и љубезни поздрав.

Разумјели сте, како бјесмо на Преображеније на обштенародни састанак договорно углавили, да од сваке нахије по неколико људих дођемо тамо ради многијех стварих, које су се у вашу нахију догодиле, и тако хоћасмо у прошасти понедјељник кренути, но у толико удрише Французи на своје судите Брајиће с војском и нама учинише, да не можемо кренути и тамо доћи, како бјесмо справили. Тога ради шиљем к вама кулукџије, који ће ви на ријечи казати све, како је било и што сам ја њима наредио да вам кажу. А при том ја свакога Катуњанина молим и у три пута, пак и у триста путах силнијем и страшнијем именом Бога Вседржитеља заклињам, да починете од домаће рати и боја и да никаква францускога чојка не задијевате, него да стојите у своје биће и у своје... мирно, пошто Бог даде, да не би саде којега зла и смутње, немоте, браћо, Бога ради да посаде буде и да на нас кривица од зађевице остане прије, него ли би Французи опет изновице зађели и војску на коју страну подигнули, што се не надам да ће противу нас подигнути... ваља добро пазити... и са сваким на около себе мирно и да будете у свако доба справни и готови бранити своје отечество и своју вјеру и слободу, коју смо при помоћи великога Бога вазда бранили, тако и по сада да то бранимо, ако до потребе буде, но свеђер призивајући Бога на помоћ и обрану нашу.

Ја не могу за сада никуђ кренути, ни оставити ову страну, како и сами знате, докле видим прилику да можемо мирни и сигурни бити, за то и опет вас молим и заклињам, ако себе и мене добра хоћете, да послушате како ви пишем, зашто се ја више бојим од непослуха и од зађевице наше, него ли од војске француске.

В прочем Богу вас препоручавам и остајем ваш доброжелатељ.

На Цетиње      ВЛАДИКА       ПЕТАР

августа 19.1808. 

62 Црногорцима и Брђанима

62 Црногорцима и Брђанима

От нас Петра I објављеније свијема Црногорцима и Брђанима

По књигама, које Смајил бег Османагић из ријечи и по заповиједи својега везира не преставаше писати и посилати главарима у наша мјеста, радећи да се учини мир међу нама и Турцима, отправисмо ми господина Саву Пламенца, сердаре и војеводе и друге главаре и при њима около шест стотина осталијех Црногорацах на састанак, на који и од стране скадарскога везира бише послани прво његов хазандар Бећир- ага Сердаревић, Исмајил бег Османагић и прочи бирани Турци од градова, с којијема бјеше такођер не мало осталијех Тураках. И тако будући обје стране близу приступиле, дођоше на границу на мјесто од њих забиљежено, близу града Жабљака, називајемо Купи-Дух и ту се састадоше 21 числа текућега јунија и мир учинише, како ниже изговара:

Прво: свако зло и крвопролиће и све штете, које се бјеху досле догодиле у сва ратна времена међу Турцима и народом црногорским и брдским, предадоше вјечному заборављењу, да се нема за то колико од једне стране, толико ни од друге спомињати, ни икакве освете чинити.

Друго: по овому учињеному миру стабилише да сваки Црногорац и Брђанин, који се находи под високославним покровитељством росијскога Императора, слободно може ходити у турске градове и мјеста, ђе досеже заповијед скадарскога везира, такођер и Турчин и сваки турски човјек, који је у област реченога везира, да слободно у наша мјеста доходи без икакве препреке и сметње.

Треће: ако би се по чему рат догодила међу царем француским ... Црногорци и Брђани у такву рат ... ђанин без воље и заповиједи својега покров ... нити војске од једне или друге стране... пропуштавати, него стојати у своје ... мирно ...

Четврто: ако би се наша који зли и смутљиви чојек од наше или од турске стране да учини које зло и смутњу, такви да се има ћерати и кастигати како је заслужио, а мир да остане у непоколебимости сахрањен и прави чојек за злочинца да нема платити.

Пето: ускоке и злочинце да ни једна ни друга страна не може у своја мјеста држати, него их назад враћати.

Шесто: сваки дуг и рукодаће да се има пристојним начином и судом, а не преузимом самовољно скужавати.

Седмо: обећаје се Бећир ага Сердаревић од стране својега везира, а по предложенију од наше стране учињеному, да неће никаквијем злом Турци на паштровску комунитад наступити приђе него ли би француска регуларна војска на границе паштровске противу Тураках од Албаније приступила, нако би Паштровићи сами зађели.

Осмо: ако би која страна примила нове... виједи, колико ми од нашега покровитеља ... и Турци од својега цара, које би заповиједи ... међу нама и Турцима учињени мир ... у такву згоду рекоше и утврдише ... и каквој пријевари једној... страна пријед речене ... ону другу страну мјесец дана ... него ли би започела икаква ...

Све ово бити ће утврђено ријечима и вјером Божјом од обије стране и остајемо ми свиколици Црногорци и Брђани у дужности свето и непоколебимо сахрањивати и држати ови мир тврдо. Тога ради вам у све нахије и у сва племена и кнежине пошиљемо ово писмено објављеније, нека сваки чује и лијепо разумије, како је и на који начин мир учињен, да га имате држати без икакве зађевице и смутње.

Писано на Цетиње, јунија 27.1808.

61 Сави Пламенцу и главарима

61 Сави Пламенцу и главарима

Наставленије, даноје господину Сави Пламенцу и прочим господам главаром, отправљеним на састанак с Турцима.

Будући Турци по вољи и заповиједи својега везира, а именом Смајил бег Османагић, Селман ага Мећикукић и капетан барски не престају посилати писма главарима у наша мјеста, иштући да буде међу нама и њима на све стране вјера учињена, како што је и међу нашим Покровитељем, Росијским Императором и њиховим султаном стабиљена.

По овом разлогу, ви господо главари, можете за сву Црну Гору и за сва Брда вјеру утврдити до тога времена, докле видите приличну згоду, да вјера може тврдо и непоколебимо с обје стране сохрањена бити. Ако ли би Турци искали од нас икакве помоћи против нашијех сусједах и пријатељах Французах, на такво искање слободно и очито можете одговорити, што ми, находећи се под високославним покровитељством росијскога Императора, имамо стојати у своје биће мирно, да ни Французима против

Тураках без височајше воље и заповиједи нашега покровитеља, ни Турцима противу Французах не можемо ни једине помоћи дати; такођер ни војску од једне или друге стране преко наше земље пропуштавати. Но ако би Турци ударили на Паштровиће приђе, него ли би се рат међу француским императором и турецким султаном објавила, и приђе него ли регуљарна француска војска по... своје границе, такви ударац не може бит да не разруши вјеру међу Црном Гором и с Турцима од Албаније учињену.

У толико, ако се цари умирише, оставиће и нас на овому комшилуку у мир; ако ли се изновице заратише, имаћемо и ми од нашега Цара и Турци од њиховога заповиједи, по којијема се може владати, и у такву згоду једни другијем пријевару не учинити.

јуни 1808.

60 Ришњанима

60 Ришњанима

Честному господину протопопу Јовану и прочим свештеником и благородним господам капитаном и суђам и всјем благочестивим Христијаном у поштену комунитад рисанску мир, здравије и милост од Бога Будући Стефан и Богдан Сеферовићи из Мориња, такођер и Васо Митров ожењени и вјенчани безаконо, ја сам желио знати, ко је њих дрзнуо вјенчати, и тако сам истинито разумио, да је првога вјенчао калуђер Кирил по наредби игумна Арсенија, како ћете видјети из приложене овдје копије с игуменскога писма, а другога вјенчао је поп Томо с Убалах, и трећега поп Петар Поповић, сви тројица учинили светотатство у туђе инорије, у које они по правилам и уставу црковном не имају власти ни сами законити брак без допуштења државнога свештеника благословити, а камо ли оно што је беззаконо и од свете матере цркве најжесточајшим начином забрањено. Сад разсудите нијесу ли то поругатељи и противници закона Божија и губитељи душах христијанскијех. Калуђери имају гледати своје црквене и манастирске после и не мијешати се у дјела мирскијех свештеника, а мирски свештеници остају у дужности вјенчавати и сваки своју инорију пазити, за коју имаде самому Богу отвјет на страшни суд второга пришествија Христова дати. Свештеници ваља да су свјетило и огледало народу, пастири и учитељи, вожди и наставници словенскога стада Христова, који воде и настављају Христијане на пут спасенија, дајући им изглед од својега доброга и богоугоднога живљења. Но кад свештеници трују и погане народ, а најпаче ради којега скврнога прибитка и лакомости, од кога ће се добру научити, оли добри изглед и наставленије примити, и како народ може бити спасен, кад такви окајани попови лупешки у туђе инорије безаконо вјенчавају и састављају братучеда са братучедом, ђевера са снахом и по двије сестре за два братучеда и по двије братучеде за два рођена брата и тому подобно, да у безакоњу до смрти живе, што је страшно и мрско человјеку Христијанину и помислити, а камо ли учинити. Тога ради вишеречени поп Тома и поп Петар властију нам од Бога даноју остајут лишени свештеническога чина и свезани под жестоким запрештењем, да никаквога свештенодјејствија совршати не могу, а калуђер Кирил уздржан од свештенослуженија до даљњега разсужденија нашега. Такођер и вишеречени три безаконовјенчани Морињанина отлучени су од цркве до њихова покајанија и покорности закону.

В прочем јесам ваш доброжелатељ

На Стањевиће априла 25. 1808.

ВЛАДИКА ПЕТАР

59 Црмничанима

59 Црмничанима

От нас Владике Петра честному господину попу Саву и прочим свештеникам и главаром у Црничку Нахију драги и љубезни поздрав.

Дајем ви на знање, да се господин брегадијер и кавалер Степан Андрејевић вратио на Тријешће, који је био дочекан у Петербург са свом милости царском и учињен ђенералом. Дошао је с њим Кнежевић, Ка...нић и ... нин, сви весели, здрави и благополучни. А Саву су на пут срели и вратили са собом у Тријешће. Ја га час по час чекам овамо, но чујући да је Ћуро Илин од све Црнице послан у Бар и да се остали главари справљају у Скадар, остао сам веома смућен и зачуђен, будући сам вам писао и поручио по попу Вуку, да у Скадар не идете и да не изгубите своје поштење и слободу, зашто тако не можете ништа добит, нако бесчест и срамоту, да ви пође срамотним глас по свијету, како сте се Турцима продали и учинили турски судити и подложници, а не надам се нити могу вјеровати, да бисте ви о том могли и помислити, а камо ли то учинити, али вјерују остали људи и пишу надаље, како су и мене писали јучер, пак ће и више вјеровати. Ако и један Црничанин пође у турске традове, како што је Ћуро Илин пошао у Бар онда ће свако имати цијели разлог да вјерује, што се на нас говори. Сад разсудите, што ће из тога бити и како ћете се оправдати. Истина је, да народ има велику муку од глади, али ево вам градови цара францускога отворени, који јс пријатељ и друг нашега Покровитеља и ви можете боље и јефтиније жито и сол овамо куповати, него ли тамо купујете. Тога ради и опет вас архипастирски совјетујем, да се прођете од ваше ходнице у Скадар и у друге турске градове и да чувате вашу ваздашњу вјерност и слободу, које сте вазда чували и својијем животом бранили.

В прочем чекајући по истом листодавцу ваш одговор, јесам ваш доброжелатељ.

На Стањевиће         ВЛАДИКА       ПЕТАР

априла 20.1808.

58 Бококоторском свештенству

58 Бококоторском свештенству

Петар, Божијеју милостију православнаго исповједанија смирени митрополит чрногорски, скендеријски и приморски и росијскаго императорскаго ордена свјатаго великаго књаза Александра Невскаго каваљер, честним протопрезвит. и презвит. у све комунит. и комуне управе од Боке Которске.

Међу многе духовне неуредности находи се веома худи и неприлични обичај од давних времена укоријењен, да попови от ове епархије иду оружани једнако ка и мирски људи и да не имаду на себе ни једнога свештеническога знака, по којему би се могли познавати у свештенически чин. Ја сам вазда желио и настојао, што би ово неприлично и поругатељно дјело било изтријебљено, и што би духовни људи у благопристојни начин били приведени, но будући приморски народ при владању бивше републике млетачке на злодјејаније распуштен, не мање него ли црногорски, који је у вољности и у самовољству свеђер живио, нијесам имао јакости за испунит моје желаније за прекратит такво злоупотребленије, а највише по тому, што мирски људи нијесу разбирали, него по својему самовољству једнако свештенике убивали, како и просте мирјане када су кћели; и тако свештеници не имајући от врховне свјетовне власти никакве одбране, били су на неки начин и принуђени оружје носити. Но саде, благодарећи Бога, није вам те нужде, будући ви имате својега цара и краља, који ће вас од сваке напасти бранити, и учинит да будете от народа држати у пристојну чест и поштовање, само ако будете испуњали своје дужности. Тога ради вам архипастирски повељевам: до полученији овога мојега објављенија не имаде ни један свештеник оружије и црвене капе носити, или браду бривати, него у благопристојни чин пастирскога смиренија кротости и богољубија ходити и словесноје стадо Христових овец на пут спасенија настављати и учити, да међу собом у љубави живу и да својему краљу вијерни и послушни буду. Ако ли се који свештеник међу вама нађе овому мојему објављенију непослушан, да не хоће оружије оставит и капицу од свите - љубичастога цвијета носити, такођер и браду пустити, такви нека остави епитрахиљ и свештенство, пак ето му оружије краљевско, нека га носи и нека иде на краљевску службу.

У богохранимој Черној Горе, са подписом нашим и приложенијем грба нашеја печати, при митрополитској нашеј катедралној резиденцији Свјато-тројическија обители сушче.

Стањевићи, љета Господња 1808. Април 12-дња.

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ.