233 Игуману Мојсеју и главарима
Љубезни господине оче игумане и господо
главари.
Ето ви шиљем књигу, коју сам примио од
Аверића и Мећикукића, такођер и копију од мојега писма, које њима пошиљем, да
видите што ми пишу поради сиротиње љешкопољске и што ја њима одговарам, и ви се
по мојему одговору можете владати и ако се с Турцима састанете, радите, не би
ли та сиротиња могла мирно стојати и то земље до јаже, што је Љешкопоље, држати
и то жито купити, не за вазда, него докле везир дође у Скадар, јер се ја без
везирове ријечи не могу поуздат, да би се речена сиротиња могла сигурно
повратити. Ако ли не би Турци на то пристали ја не могу другога лијека наћи,
нако да се разметне по Брдима и по Црној Гори, докле се везир поврати, како се
чује и да се хоће из Косова повратити, зашто ја рата с Турцима нећу, и ко мене
слуша неће ни он рати, него мир и тишину сусједску.
В прочем јесам ваш доброжелатељ
На Цетиње
No comments:
Post a Comment