188 Његушима

188 Његушима

От Нас Владике Петра

Превосходитељному Господину Губернатору и благородним господам Сердару и Кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијема Његушима драго поздрављење.

Биће мјесец данах, откада сам разумио да Цеклињани обећавају неким Катуњанима мито да ударе на Добрско Село, али нијесам истинито вјерова, докле се ево сад јавно огласило да је истина и да је то мито уљегло у Цетиње. Већ не знам је ли се надаље пружило, него ово знам да је дошло зло и несрећа за сву нашу земљу, што су се Цеклињани с Љуботињанима и Добрљанима поклали, пак ће и више бити, ако и један Катуњанин пође једној али другој парти у помоћ и да с тога може велики покољ у сву земљу бити, ако Катуњани буду махнити да митаџијам ћесе напуњају и да ради митаџијах гину и своју браћу Црногорце ћерају и кољу.

Ви знате да су Цеклињани јачи од Љуботињанах и од Добрљанах, једно што имаду више имућа и војске, а друго што су на боље мјесто, имајући пазар, млине и бродове у своје руке, и то мито не иде за друго, него да се остали народ коље, да суда и кулука у Црну Гору није и да јачи нејачега ћера, да се оно његово разшири и да се нејаки не смије бранити, ни један с другијем саставити да се уједно бране.

Ја сам мнозини омрзнуо, зашто жалим нејаку сиротињу од напасти и самовољства и зашто говорим право, али Бог правду љуби, пред којим сва сила человјеческа свега свијета била би ништа, кад би она противу воље Божје ишла. И тешко оному человјеку, који говори да је свјетлост тмина, а тмина да је свјетлост. То хоће рећи: ко не хоће говорит оно што је право, него по миту, али по хајтеру, оли по којему другому лукавому начину, говори и чини оно што је безаконо и неправедно... нити се бојим урока, говорити ћу право, док год срце у мене куца.

За то свакојега Катуњанина молим и силнијем Богом Вседржитељем заклињам да се не мећете у после од Ријечке Нахије, но ако не можете вјере оли мира у сву нахију учинити, ано да стојите с миром да не помагате ни једној ни другој страни, него да гледате своје потребе и после од своје нахије.

В прочем јесам ваш доброжелатељ

На Цетиње, сентебра 23. — 1827.

ВЛАДИКА ПЕТАР