267 Свештеницима у некој "Кнежини"

267 Свештеницима у некој "Кнежини"

Петар, божијеју милостију православнаго восточнаго исповједанија Смирени Митрополит Честним и благовјерним свештеником у кнежини... о Господе здравствовати и радовати се.

Будући црква православна не како прости дом, него особитим начином и у особитому виду и расужденију... и благодатију Светаго Духа освештена не за мирско судилиште, него за христијанскоје на обшту молитву и богослуженије одређена, да се у њу христијани сабирају под једином главом Христа Спаситеља и јако јединими усти и јединим сердцем да приносе јединому Богу  ва Свјатој Троицје поклањајемому славу, чест, благодареније и хвалу и да ту од духовних пастирах, то јест од вас и ваше браће осталијех свештениках приме науку и пут спасенија и настављеније. Но ја видим, да саборна црква, храм Свјатаго Сави у вашему мјесту сограђени, није већ црква, него... нечестивих на угњетеније сиротах и удовицах и на утјесњеније праведне сиромаши, која је недавно оскврњена политијем невине крви сир... Вучића; она и данас не служи за друго, нако за комарду человјеческу, и што је више достојно страха... и међу вами, који сте вожди и пастири находе се неки окајаници, подобни злочестивоме Јуди предатељу, заборављају своју совјест и пастирску дужност и не стиде се јавним и тајним начином стадо Христово мучити и међу тиранску власт кнежевску, како овце међу вуковима, на растрзаније силом ћерати. Тога ради вам, који у тому богопротивному, јединим варваром приличному безаконију не имате дијела, архипастирски запрештајем, да у поменутој саборној цркви не дерзајете отселен свештенодјејствовати, нити двери от ње отверзати до другога даљњега разсужденија; а међу тим у црквама сеоцкијема 

божественују литургију и остало правило служити и совершати можете, гдје свако чељаде лакше и слободније приступити може. Иначе, јест ли који дрзнет преступити, такав остајет лишен дара свештеническога.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

266 Бјелопавлићима

266 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свему народу црногорскому да будет на знање.

Како калуђер Стеван Поповић не хоће моје науке слушати, ни код мене ни по који начин стојати, ђе не има труда ни муке никакве, нако одјећу и јело готово и постељу готову; но како се вазда научио из Ћелије с Добрскога села самовољно по вилајету скитати и на цркву и на црковне после главе не обраћати, тако се ето и данас супроћ моје воље и без мојега знања и питања скита и вара народ, да му милостињу пишу, говорећи да сам га ја послао. Пак и то није доста, него он зове чељад, те иду к њему за вишу своју грехоту на исповједаније, јер не даје никому, нити умије дати науке ни начина, како требује, да се чељад лијече од својијех греховах, него свакому убивалцу, ако је и десет људих убио и свакому осталому законопреступнику допуштаје, да се без свакога покајанија и страха божија причесте, што је од свега на свијет страшније... (Несвршено)

265 Бјелопавлићима

265 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Бјелопавлићима поздрав.

Каде сам дошао између вас у Загарач и у Комане с мојом дружином, ја сам се заклео Команима и Загарчанима, ако не вратише вашу муку, што су коме узели и ако се с вама не кћеше умирит, да ћу кликоват Црногорце и Брђане на њих. И тако смо поставили главаре и кулукџије у обје кнежевине са Стефаном Лазаровићем, којијема смо наредили, ако би се нашло које братство, или друштво непокорно суду и кулуку, да ми у мах пише, да ја испуним моју заклетву и да кликујем Црногорце, зашто су ми досадиле ваше жалбе на Комане и Загарчане и на Марковљане и за то сам стоја овђен на Болач, да се ближе намјерим, ако би та потреба била. Међу тијем ево разумјех, како су речени Комани, Загарчани и Марковљани били прегнули, да се с вама умире и да подмирују, што су ви дужни, а своје да ишту, а Вело Петров с неколико Пажићах и Фручанах не ктио пристат, ни рану Андрије Хоташева синовца плаћат, него разметне свеколико и учини смутњу више, него ли је прије била.

(Несвршено)

264 Црногорцима

264 Црногорцима

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Црногорцима мир, здравије и милост од Бога.

Разумјели сте, љубезна браћо, како Хумци убише два сина Ива ТЗуканова и остале изагнаше и њихове куће, опалише и разурише, који се ни данас на своје повратили нијесу, него се налазе с голијем и с босијем робљем у туђе куће. Ево је пасала година данах од када су разурени и нијесу могли за своје живљење радити, ни своју баштину работати. Ја знам да је ово годиште гладно и потребно, али су они од велике невоље принуђени имати од своје браће Црногорацах помоћ, јер инако ни по којн начин остати живи не могу. Тога ради свакому усрдно препоручавам, ђегође би дошли, да бисте их лијепо и милостиво примили и колико је који јакостан помоћи дали и од сваке напасти сачували и пратили, а вама ће Бог намирит и дароват бољу срећу и напредак у свему, којему вас препоручавам и остајем ваш доброжелатељ

ВЛАДИКА ПЕТАР

263 Кметовима

263 Кметовима

Ето шиљем писмо Дупиљанима, нека га Стефан прочита, пак или послушају или не послушају, нека иде овамо. Писао сам Ријечкој Нахији поради Грађанах, који четују око Подгоранах, да ми пишу, могу ли се остале нахије у њихову вјеру поуздат сигурно, или не, да се људи умију владат и ако ми одговоре писаћу ви, да кажете Црничанима њихов одговор. Међу тијем, пошто су Грађани западали Подгоранима преко вјере, коју су дали сва Ријечка Нахија, нека сваки стоји с миром, да кога не зађеде до реченога одговора, али се иека и чувају. Поздравите главаре од моје стране љубазно; ја бих рад тамо доћи, да се видим с народом и доћи ћу ако и по који начин могах, но сам мимо свакога на муке, нити имам кога дома оставит, ни са собом водити, нити сам већ путник никуђ из куће.

262 Грбљанима

262 Грбљанима

Благородној господи кнезовима, суђам и прочим главаром и старјешинам и свијема Христијанима у Грбаљ милост и мир од Господа Спаса нашега Исуса Христа да будет.

Знајући, колико сте се ви обрадовали дошаствију преузвишенога господина ћесаро- краљевскога комесара Маркеза Филипа Гизилијера и с коликим усрдијем жељно чекате његово правосудије врху вашијехправичнихразлогах, знам даће он милостиво примат, слушат и помњиво разбират свачије разлоге и да неће мањкат учинити праведни суд свакому у своје вријеме. Међу тијем ја молим вас, да будете међу собом и са сваким мирни, да прекратите сваке мале и велике ствари, које један од другога имате искати, да се устегнете од сваке глобе и да никакве худе и неприличне зађевице не чините, које би могле међу вама смутњу произвести. А што који има супротива бившијех деспотах вашијех, нека иде господину војводи Алберти чисто приказати.

Ово ви пишем за ваше собствено добро и за вашу корист, да ме послушате докле буде међу вама суд постављен, пак ће онда сваки моћи пред истијем приносити своје разлоге, а у толико нека сваки почине.

В прочем, препоручујући вас милости Божеској, остајем ваш доброжелатељ

ВЛАДИКА ПЕТАР

261 Црмничанима

261 Црмничанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи сердару... и прочим духовним и мирским главаром и старјешинам и свијема Црничанима драго поздрављење.

Данас с великим мојим оскорбљенијем разумјех зла и проклета дјела, која излазе од некаква проклетога ђетића, сина некојега попа из Врања, из Зете, и од његове дружине, сина попа Јова Орландића из Селцах и Ми ... Бошковића из Врањине, који за свију ... клету корист да паре узимају варају безазлени народ и кажују некакве вјештице, те људ ... и остале лажи свакојаке просипају међу народом, који без свакога размишљања њихове лажи вјерује и топи у воду, муч ... и на сваке зле начине при ... сиромашице жене мучи и трза, говорећи да су вјештице и да су изјеле тога и тога младића, а тога и тога, који је у бој погинуо, с лијеве стране запахнуле и за то да је погинуо. О Боже мој, чудне сљепоте, чудна безумија и чудна сујевјерија и злога помишљенија! Како могу људи такве проклете бајалице вјеровати, те ли не виде да их они за измамити коју пару варају и да им лажи за готове паре продају. Како ли може која жена кога заклати, кад га ни су чим не такне и кад му ништа отровно не даде јести или попити. Како ли га изјести може, кад му тијело јавно у гроб полаже цијело. Ви говорите да вјештице по ноћи лете, а како могу лећети, кад њихово тијело у одар лежи. Ви одговарате да њихов дух лети, но ја вам говорим и Богом се заклињам да то бити не може да дух из чељадета по ноћи или по дневи из тијела изиде, нити да се опет у тијело поврати, јер тијело без духа остаје мртво, а мртве нико воскресити не може, нако сам Творац неба и земљи, Бог, његовом силом и благовољењем.

Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао и нигђе не нађох, нити ми ко каза да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним

србским народом, а зашто него за то што је слијеп и зашто више лажи вјерује, него ли јевангелије Христово и Христове науке и заповиједи.

Тога ради свијех вас, о Црмничани, великога и малога, мужевскога и женскога пола и возраста силнијем и страшнијем Богом Вседржитељем и честнијем крстом и Пресветом Богородицом и свом силом небесном у три пута и у триста путах заклињам да се од тога злога и пребезаконога дјела прођете, да те проклете бајалице не слушате, да к њима не идете, да их међу вама не пуштајете, да им ништа не вјерујете и да праву чељад не мучите. А вама свијема свештеницима у сва села и племена пишем и, властију нам од Бога даноју, најжесточајше запрештавам и говорим да ни једному, који не би ово писмо послушао, немате никаква посла црковнога оправљати, него они и њихови домови нека остају под жестоким проклеством отлучени; тако и они свештеник, који би преко овога мога писма преступио, а праве и добре Богу  препоручавам и остајем ваш доброжелатељ

На Цетиње, августа 9. — 1330.

ВЛАДИКА ПЕТАР

260 Цеклињанима

260 Цеклињанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Цеклињанима драго поздрављење.

Доходили су овдје Његуши на Преображеније, да се с вама састану како сте били углавили, но како ви не дођосте, тако су ви писали једну књигу, да се опет на Мали Госпођин дан састанете. Тога ради и ја свијех вас молим и Богом заклињам, да вјеру, коју сте с Катуњанима за годину уфатили, тврдо и непоколебимо држите и да на вишеречени дан на састанак дођете, е да Бог дарује, да се по којему добру за увијек умирите.

В прочем јесам ваш доброжелатељ

На Цетиње

августа 8. -1830.

ВЛАДИКА ПЕТАР

259 Љуботињанима и Зачиранима

259 Љуботињанима и Зачиранима

От Нас Владике Петра

Благородним главаром и старјешинам и свијема Љуботињанима и Зачиранима поздрав.

Нијесам се нада да ћете ви црковне људи бити, али с великим оскорбљенијем мојим разумјех да су Зачирани назад петнаест данах из пушаках по ноћи гађали мојега момка Стојана Боковљанина, у кулу моју код млинах на Скалу. Ја држим више од тридесет момаках, не да мене служе, него да измет чине Црногорцима, којијема и ја сваки дан измет и службу чиним; но како су Зачирани почели, ја већ не могу момке држати, ни у Црну Гору стојати, него ваља да под старост бјежим. Тога ради вас молим да питате Зачиране, нека ви кажу, што сам ја њима крив или дужан, да им платим, да праве сиромахе не бију, јер се мене чини да им нијесам ништа учинио, нако што су ме сви Цеклињани у ненавист поради Зачиранах узели, пак ето што сам од њих дочека. Али се у Бога уздам, који ме од много злотворах осветио, да ће ме и од тијех јунаках осветити, који су то јунаштво кћели учинити.

В прочем, чекајући ваш одговор, остајем ваш доброжелатељ

На Цетиње, августа 5. — 1830.

ВЛАДИКА ПЕТАР

258 Бољевићима, Глуходољанима, Брчелима, Сотонићима и Лимјанима

258 Бољевићима, Глуходољанима, Брчелима, Сотонићима и Лимјанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и свијема Бољевићима, Глуходољанима, Брчелима, Сотонићима и Лимјанима драги поздрав.

Примио сам ваше писмо шестога числа овога јула поради Стефана Лазаровића и попа косијерскога писано, на које ви немам што одговорити нако оно исто, што сам ви писа у књигу, коју сам недавно по Стефану Кнежевићу из Грађаних послао, то јест ако ви није на вољу, да Лазаровић међу вами стоји, ано да му суд и правду учините за разбој од скрињах, што су муманастирски људи разбили, пак да га лијепим и поштеним начином справите нека иде откуд је и дошао. А што ми пишете, да га нијесте молили да међу вама дође, него да је он вас молио, то може бити, али ми нијесте казали, да је тако било, него сте мене молили, да га тамо пошљем и ја сам га за вашу љубав послао. Но вас молим и Богом Вседржитељем у три пута и у триста путах заклињам, да се око те два свештеника не инадите, јер би боље било, да те двије куће манастирске и цркве остану затворене и да се никад не отворе, него ли да стога покољ и крвопролиће буде, од чеса да Бог вас сохрани. А писао сам пређе, пак ево и сад пишем Лазаровићу, да се чува како од живога огња, да не би с њега какве смутње било, него да се уклони од зла и да сотвори добро.

В прочем јесам ваш доброжелатељ

На Цетиње

јула 13. - 1830.

ВЛАДИКА ПЕТАР

257 Његушима

257 Његушима

От Нас Владике Петра

Превосходитељному Господину Губернаторуи Сердаруи Кнезу исвијема Главарима од Његушах драги поздрав.

Примио сам једну књигу из Котора, у коју ми господин директор Мартекини пише за два фиорина и једанаест крајцера, што синови покојнога Сима Маркова Врбице и Ђуро Станков Челатовић и Марко Радов Петровић нијесу подмирили за њихову стоку како и остали Његуши, који су са стоком зимовали у Приморју. Тога ради вас молим, да речене дужнике призовете и да им чините да по сваки начин поменуте фиорине и крајцере шго скорије имају господину Рајчевићу предат у руке, јербо ће такво неподмировање учинит, да унапријед не буду нигђе пуштани у државу ћесарску.

Сувише вас молим, да ми пишете, што ћу одговорит господину директору за Жељев-ками.

Међу тијем остајем ваш доброжелатељ и слуга

Јулија 12. -1830.

На Цетиње ВЛАДИКА ПЕТАР 

256 Његушима

256 Његушима

От Нас Владике Петра

Превосходитељному Господину Губернатору и сердару и кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијема Његушима драго поздрављење.

Разумио сам да је Иван Голубов Шпадијер позвао на мејдан кнеза Грујицу Лопичића, а Ђуро Почек Грујичина сина, за дерачине женске, и тако чујем да је Грујица одговорио да ће доћи у прву неђељу на Пољице Боковско. Ја знам да се они сами састати неће без војске, а када се војске састану, бит не може да се не покољу и да не буде велико зло и крвопролиће. За то вас молим и Богом Вседржитељем заклињам да јуначки скочите и Ћеклиће да зовете да и они скоче, да зло и крвопролиће прекратите и мејдан да разбијете; а доста је зла и покоља на сваку страну, како видите, но ве опет молим и заклињам да не пуштите покољ с овога мејдана, него да га разбијете и зло да угасите, које би могло бити.

Међу тијем остајем ваш доброжелатељ и слуга

На Цетиње, јулија 3. — 1830.

ВЛАДИКА ПЕТАР

255 Ћеклићима

255 Ћеклићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијема Ћеклићима драги поздрав.

Примио сам једно писмо од господина конте Мата Ивановића, у које ми пише и даје на знање, како сте се ви обећали поћи у Доброту неколика главара, да одговорите за дио од робе, што су понијели ваша два племеника су седам Убјанах из куће Филипа Петровића из Доброте. Ја се, дакле, истинито надам, да ћете ви испунити ваше обећање, да ви не буду путови затворени на пазаре ћесарске. А ето пишем и Дубјанима да и они пођу с вама. Немоте ви инако чинит, него пођите како сте рекли. А ето и господина Сима Милутиновића шаљем тамо.

Остајем ваш доброжелатељ Цетиње

27. јунија 1830.       ВЛАДИКА       ПЕТАР

254 Дубљанима и Ришњанима

254 Дубљанима и Ришњанима

От Нас Владике Петра

Главарима и Старјешинама и свијема Дубјанима и Ришњанима поздрав.

Знате, како су два Ћеклића и Вукота Радов самоседми из вашега села разбили кућу Филипа Петровића из Доброте и покрали му робу из куће, што су могли носити и мене су за ту робу двије књиге из Котора дошле, да Ћеклићи хоће поћи у Доброту код Господина Ивановића да робу, што се у њих находи, поврате, оли да је плате и да себе начин нађу, да не буду затворени од државе ћесарске, без које живјети не могу. Тога ради ја Вукоту Радова и сву његову дружину молим и Богом Вседржитељем у три пута и у триста путах заклињам, да и они ту робу поврате и да поћу у истога конте Мата, да се начеде и да себе и вама пут на пазаре и у друга ћесарска мјеста отворе. Ако ли се боје у Доброту поћи, нека пошљу кога хоће мјесто себе, само да робу врате и да на мир остану.

Ако ли не послушају, ја ћу на њих жестоку клетву поставит и учинит, да им попови икаква посла црквенога не оправљају.

Ваш доброжелатељ

Цетиње

јунија 27. -1830.      ВЛАДИКА       ПЕТАР