199 Бјелопавлићима и Пјешивцима
От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама
и свијем Бјелопавлићима и Пјешивцима драго поздрављење.
Ето дође к мене отац игуман Мојсеј, који ми
каза како Стијењани и Равнолажани и још неки Пипери не хоће ни по који начин за
Илијом Пилетићем и за Мушиком Савовијем у Тураках ходити да се предају и да
сами себе сенџир на врат стављају, од којега су се с помоћу божјом и с великим
трудом и муком својом како ови једва ослободили и починули, да не носе љути и
жестоки јарам и сенџир на врат и да не трпе турске зулуме и свако зло и
поруганије од Тураках.
Ја чујем да сте ви само за мјесец данах њима
вјеру дали, за то молим најпрво оне, којијема су браћа у Пипере погинула и који
су рањени, пак и вас остале, да их и ви молите и закумите, како што их и ја с
овијем писмом у три пута и у три хиљаде путах силнијем Богом Вседржитељем и
частнијем крстом заклињам да свакому Пиперу, који је ваш друг и брат, тврду и
сигурну вјеру за годину даду, докле видимо што ћемо учинит с домаћијема
издајницима и душманима, који кликују Турке на нас и који раде да сву Црну Гору
и Брда под турски јарам подложе, како што је проклети Вук Бранковић све српско
царство подложио. Но, ево наше среће, што се Турци на сваку страну надају
својему злу на своје куће, како и сами видите. Сад ваља, дакле, заборавити
сваку другу освету и сваки домаћи инад и мрзост, а пазити слогу и јединство, да
сви јединодушно будемо справни и готови за одбрану своје вјере и својега закона
и своје дражајше слободе и љубезнејшега рода и отечества, не штедећи наше крви
против свакога ко би ктио нашу слободу погазити и наше поштење и славу
уничтожити, али да никога не задијевамо, који нас не би зађели. И ако до
потребе буде, биће Црногорци веселијем срцем готови да прискоче на помоћ вашу.
Но вас и свијех молим и заклињам да Пипере не одбијате од нас, јер ако њима не
буде вјере да с миром могу међу вама доходит и с вама се дружит, ја нећу ни на
вас главе обратит, и они који би њима ишта учинио, учиниће мене и свему народу
и биће друг Илије Пилетића и Мушике Савова. А што чујем да неки ненавиде
Алексија и попа Илију, за то говорим да се сваки од њих прође; ако што худо
учине, они су подложни црковному суду и кастигу.
В прочем, Богу вас препоручујући, остајем ваш доброжелатељ
Цетиње,
ферфара 13. — 1828.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment