58 Бококоторском свештенству

58 Бококоторском свештенству

Петар, Божијеју милостију православнаго исповједанија смирени митрополит чрногорски, скендеријски и приморски и росијскаго императорскаго ордена свјатаго великаго књаза Александра Невскаго каваљер, честним протопрезвит. и презвит. у све комунит. и комуне управе од Боке Которске.

Међу многе духовне неуредности находи се веома худи и неприлични обичај од давних времена укоријењен, да попови от ове епархије иду оружани једнако ка и мирски људи и да не имаду на себе ни једнога свештеническога знака, по којему би се могли познавати у свештенически чин. Ја сам вазда желио и настојао, што би ово неприлично и поругатељно дјело било изтријебљено, и што би духовни људи у благопристојни начин били приведени, но будући приморски народ при владању бивше републике млетачке на злодјејаније распуштен, не мање него ли црногорски, који је у вољности и у самовољству свеђер живио, нијесам имао јакости за испунит моје желаније за прекратит такво злоупотребленије, а највише по тому, што мирски људи нијесу разбирали, него по својему самовољству једнако свештенике убивали, како и просте мирјане када су кћели; и тако свештеници не имајући от врховне свјетовне власти никакве одбране, били су на неки начин и принуђени оружје носити. Но саде, благодарећи Бога, није вам те нужде, будући ви имате својега цара и краља, који ће вас од сваке напасти бранити, и учинит да будете от народа држати у пристојну чест и поштовање, само ако будете испуњали своје дужности. Тога ради вам архипастирски повељевам: до полученији овога мојега објављенија не имаде ни један свештеник оружије и црвене капе носити, или браду бривати, него у благопристојни чин пастирскога смиренија кротости и богољубија ходити и словесноје стадо Христових овец на пут спасенија настављати и учити, да међу собом у љубави живу и да својему краљу вијерни и послушни буду. Ако ли се који свештеник међу вама нађе овому мојему објављенију непослушан, да не хоће оружије оставит и капицу од свите - љубичастога цвијета носити, такођер и браду пустити, такви нека остави епитрахиљ и свештенство, пак ето му оружије краљевско, нека га носи и нека иде на краљевску службу.

У богохранимој Черној Горе, са подписом нашим и приложенијем грба нашеја печати, при митрополитској нашеј катедралној резиденцији Свјато-тројическија обители сушче.

Стањевићи, љета Господња 1808. Април 12-дња.

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ.