173 Његушима

173 Његушима

От Нас Владике Петра

Благородној господи кнезу Раду и прочим главаром и старјешинам и свијема Његушима поздрав.

Дајем ви на знање како сам примио писмо од господина капитана од циркула, у које ми пише да ц. к. трибунал хотио је послат комисију крвну да види ране и су чим су били заклани три сина Станка Бећира, но да су прије но је дошла комисија Његуши понијели све троје ђеце заклате на Његуше.

Како од Бећирах није нитко доходио да за ово у нашу канцеларију буде испитан, тако се и не зна, но по чујењу, да су заклати, а на које мјесто и на које мјесто и у тијело ударене и су чим, ја не знам.

Али господин капитан од циркула познаје нашу уредбу, моли ме да пошаљем у Котор Станка Бећира су неколико главарах његушкијех, који су видјели дјецу заклату и да кажу и ране и с којијем оружјем јесу умртвјена више поменута ђеца. Но и ви, кнеже Раде и остали главари, совјетујте Станка и оне, који су видјели ране ђеци, да пођу и сједоци, а и ти са шњима, да кажете како је, а брез ичесове бојазни; и одговорите ми на ово моје писмо.

В прочем остајем ваш доброжелатељ На Цетиње, 17. маја 1826.

ВЛАДИКА ПЕТАР

172 Главарима Катунске Нахије

172 Главарима Катунске Нахије

От нас Владике Петра

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Катуњанима вообште драго поздрављење.

Бићете разумјели, како у прошли четвртак у јутро дочекаше четници цеклински и убише на Заграбље два Црничанина ни криве ни дужне, који бјеху овдје доходили за њихове потребе, како што сваки дан људи долазе. Но ако буде међу вама слоге, да се о својему добру договорите, дођите по два чојка од племена из договора овамо, да се с Цеклињанима састанете и за ово зло разговорите, јер су они у неђељу доходили овдје и куме доносили, но ја нијесам мога без вас и без осталијех нахија никаква одговора дати.

Ја мислим, да већ сваки Црногорац и Брђанин види у какво се биће и состојаније Црна Гора и Брда находи, и како сте сви до самога краја од погибељи дошли, да срамотно мимо свакога народа погинете, ни од кога, нако од својега самовољства и непослушнија, у вријеме кад бисте могли боље и поштеније живјети и вишу славу и поштење у свијет имати. Али јошт можете ако хоћете себе лијек и начин наћи, да.,. лијек не стоји ни у кога... то јест и вашу ..., да се к Богу  обратите, да домаћу рат и крвопролиће прекинете, да слогу и јединство утврдите и да о својему добру и поштењу радите; и ако тако хоћете учинит, договорите се свако племе напонасе, пак договорно пошљите по два чојка овамо, да се с Цеклињанима за ово зло разговоре и да за остале земаљске после договор из ријечи свијех вас утврде. Ако ли тако учинит нећете, немате се чему веселит, нако вашој несрећи и погибељи, нити је потреба да без тога начина идете овамо, нити је мене већ у Црну Гору живљења, који јесам ваш слуга и доброжелатељ

На Цетиње

марша 24. -1826.

ВЛАДИКА ПЕТАР

171 Бјелопавлићима

171 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Бјелопавлићима драго поздрављење.

Ето иде тамо сердар Михајло и неколико главарах од Катунске Нахије, који нијесу могли пређе к вама доћи, зашто су стојали на Његуше шест неђељах дана, докле су помирили сва зла, која се бјеху у оно племе догодила.

Ја вас свијех, а особљиво вас главаре, архипастирски како истинити ваш доброжелатељ молим и совјетујем да промислите за своје собствено добро, како ћете боље и мирније живјети, зашто домаћа рат и неслога велика и силна царства разура и у несрећу под туђи бич и јарам обраћа, камо ли неће један мали и нејаки народ у такву несрећу обратити; такођер слога и послушаније чини да и мали народ може великим и силним народом постати.

... Но ево несреће, што народ наш заповиједи Божје не слуша и што је сваки осамо- вољио; и ево жалости, што је мало и тамо и овамо људих, који познају што је слобода и који раде да је не изгубе. А кад би је познавали, како што је ја познајем, сваки би радији умријет, него ли без слободе живјет. Говораше Пер, индијски цар: „Доста је сваки живио, који под туђи јарам није умро” ...

Цетиње, марта 5. — 1826.

ВЛАДИКА ПЕТАР

170 Црногорцима и Брђанима

170 Црногорцима и Брђанима

Благородна господо главари и народе црногорски и брдски.

Ево су већ прошлога прољећа, априла мјесеца, пасале тридесет и осам годиштах, откада сам ја постао међу вама Владиком.

Труди моји јесу били најпрво и желаније моје од свакога желанија највише за покраћење ваше домаће рати и крвопролића, радећи вас саставити у слогу и јединство,

док се избавите од љутога јарма паше скадарскога, под којим бјесте у вријеме мојега у туђе земље путовања по несогласију вашему себе подложили.

Ви моје науке примисте, послушасте, и своје оружје витешки у рукама прифатисте и Бог даде вама срећу не само да своју слободу опет к себе повратите, него и сувише да својега непријатеља у два жестока боја побиједите и да његову главу одсијечете и државу скадарску уплашите, од које мира и почивала не имасте.

Ова је побједа име ваше у свијет прославила и учинила да сви европејски народи за вас знаду и да ве почитују за народ славни, народ поштени, храбри и уздани, који своју слободу познаје и својијем оружјем брани.

Ја срдцем и душом жељах да се и више пред свијетом прославите и да вашу слободу јаче и боље утврдите. Молих вас да кулук и правитељство поставите, на законах обштим согласијем сочињених, да правитељство народом влада и да народна дјела управља, а кулук да зле људе фата и на суд доводи, како што се у цијели свијет чини, јер без тога не могаше бит ни слава ни слобода ваша утврђена, ни дуговјека. И ви тако учинисте; кулук и правитељство постависте, да законик царствује и да је сваки законику подложен. Настаде, дакле, законик међу вама, настаде суд и правда, мир и тишина, вријеме срећње и блажено, радост и весеље за добре и богобојазне људе и за нејаку сиромаш и сиротињу, престаде самовољство, престаде домаћа рат и крвопролиће.

Законик, царствујући кастигом, страшно пријећаше, правитељство суд и правду чињаше, кулук с мјеста на мјесто иђаше и сваки злодјеј од страха трепеташе.

Не бјеше већ домаће рати ни боја, не бјеше покличи: ко је витез, ни витеза на домаћи бој, не чујаше се колежа ни тужбање, не виђаше се лица мушкога ни женскога огреботинах крвава и нагрђена, ни главе црном капом, ни црном махрамом покривене, ни перчина мушкога ни женске косе острижене, не обливаше се земља, дрво и камен крвљу ваше браће и не кипјаше братска крв из устах вашијех, не кукаху мајке за својијем синовима, ни сестре за својом браћом ошишане, ни сироте удовице за својијем мужевима огребене, ни жалостна дјечица за својијем родитељима сузам обливена.

Путник мирно путоваше, трговац слободно трговаше, работник своју работу весело работаше и чобан своју стоку без страха пасијаше и Богом благословена тишина на све стране пребиваше.

Но будући вам милије зло него добро, не могасте правитељство међу собом трпјети, желећи да се опет на обична ваша зла и самовољна дјела повратите и да један другом крв пијете.

Не би вам угодно да ве људи од свијета почитују добрим и поштеним народом, како сам пређе река, да ви буду туђи градови и пазари отворени и да имате стиму како и остали народи европејски, него је вам драже и милије да ве називају злим, безаконим и самовољним народом, да стиме и приступишта нигђе немате и да ве ћерају како хајдуке и разбојнике.

Ви сте од свакога цара и краља вољни и слободни, да ви нитко не заповиједа, но нијесте један од другога; ви слободу своју не познајете и познати је не хоћете; вама је противно све што је Богу  и поштенима људима угодно; ви сте од Бога одступили и сасвијем страх Божји изгубили; ви не находите добра и поштења ни у чем, нако у своје зло и безаконо самовољство; ви не имате вишијех злотворах од самијех себе и вама нико ништа не чини без ваше зађевице.

Ја вас залудуу све вријеме мојега међу вама владичествовања учих и настављах на све оно, што могаше служит за вашу корист и поштење и залуду се у толико силе времена трудих, не штедећи ни живота ни имјенија мојега за ваше опште народно добро. Да сам то чинио за који драго остали народод свијета, он би ми благодарио и ја бих међу њим срећно и весело живио и моје би име у љубави онога народа вјечно остануло, а међу вама је моје срдце од вашега злочинства увехло и старост моја оскорбљена, да почивала и радости нигда немам. Не могу већ ни о себе радити, а камо ли ваше после оправљати и за ваша дјела ћесаро-краљевскому гуверну одговарати, него ето ви, Господо Главари, владајте се како знате и договарајте се како ћете с народом управљат и за народ ђе потреба буде одговарат, да се црне капе у то не мијешају. Само вас молим да ми на писмо ваше мисли дате, како ћу реченому гуверну на ову књигу одговорит, која ће ви бит с овијем листом данас приказана, да је добро чујете и разумијете. Међутијем остајем ваш доброжелатељ и слуга 

На Цетиње, Октомбра 6-га 1825-га.

ВЛАДИКА ПЕТАР

169 Цеклињанима

169 Цеклињанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Цеклињанима драго поздрављење.

Знате како ја писах једну књигу поради кћере Мата Маркова Мартиновића, а жене Јова Андрина Иванишевића, која бјеше побјегла међу вама у Хоћевиће и како молих и заклињах свакога да је нитко у своју кућу не држи, остављајући под најжесточајшим проклетством ко би је за жену узео и попа који би је вјенчао, зашто знам не само да је то преко мјере грешно и безаконо дјело, него и сувише, ако је који Црногорац узме, да ће стога бити велико зло и крвопролиће. Но проклети и богохулни поп Гаврило, син Сава Гаврилова, не погледа на то, него на проклето мито и преко закона Божија и преко мојијех молба и заклетвах дрзну вјенчати и вјенча туђу жену за Драгићевићем и учини да погибе син Андрије Перова ни крив ни дужан, а сувише што ће посад зла и крвопролића бити, то све пада на њега и његову душу, да Богу  одговорник буде. Али се није чудит што он безаконок вјенчаје жене иза живијех мужева с другијема, када је вјенчао Бијелића с његовом истом снахом, то је једнако, како да је вјенча с његовом родном сестром, будући је снаха, за роднијем братом вјенчана, свакому како и родна сестра; зашто је свети Јован Крститељ од проклета цара Ирода посјечен био, него зашто му не даваше да узме жену брата својега Филипа и три пута је Јованова глава у земљу закопавана била и све три пута из земље излазила и свеђер једнако говорила: „Не ваља ти, безакони Ироде, узети жену брата твојега Филипа”. Сад промислите, какво је то безаконије и каква је страшна и нигда непроштена грехота узети снаху за жену. Но проклети поп Гавриле и на ово не погледа, но по турски вјенчаје снахе за ђеверима; ето ти хоџе, а не попа. Тога ради вам дајем на знање да он по данас, властију од Бога нам даноју, остаје лишен чина свештеническога и свезан од свакога свештенодјејствија, да ни петрајиља на себе поставит не може и да га ни један Христијанин и Христијаница под жестоким проклеством не има звати ни за ниједан поса црковни, нити га за свештеника држати, ни почитовати, него се од њега, како од хулитеља вјере и закона христијанскога, уклањати.

В прочем правим, богобојазним и послушним јесам доброжелатељ

На Цетиње, јулија 17. — 1825.

ВЛАДИКА ПЕТАР

168 Пиперима

168 Пиперима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Пиперима поздрав. Чујем, а још не вјерујем, да се справља неколико Пипера да иде с Турцима на војску противу браће Христијанах. Ви знате, како су у два пута доходили грдни и Скендеријаши, који су ходили на тај бој противу Грках. Ја се надам у Бога, да ће и трећом, па и десетом још грднији. Која је потреба, да ви тамо идете и да се име ваше и осталијех Брђанах посрамљује? Цар је турски силни и имаде доста Тураках, којизи могу, кад хоће, ону малу шаку народа попрштит. Но се ви од тога прођите, ја ве совјетујем, ако себи жудите добра и поштења.

На ову књигу чекам од вашега договора што прије одговор.

В прочем вијеренијема и послушнијема бити ћу доброжелатељ 

На Цетиње 8. априла -1825.

ВЛАДИКА ПЕТАР

167 Црногорцима

167 Црногорцима

Благородна Господо Главари и Народе Црногорски.

Ево су прољетос о Ђурђеву-дне прошле тридесет и седам годинах, откада сам ја постануо владиком међу вама. Ви бјесте, у вријеме мојега у туђе краје путовања, своју слободу изгубили и под јарам скадарскога паше подпанули, слободу, коју су вам родитељи и прародитељи ваши с пролићем своје крви дохранили.

Ви не бјесте по нејакости или по недостатку праха и олова у такво срамотно поданство упанули, него по вашој неслоги и по вашему непослушанију, које и данас међу вама за несрећу вашу царствује и царствоваће, докле опет туђи јарам на себе не навучете.

Бог, који испитује срдца и у утроби человјеческој, пред којим ништа сакривено и потајно бит не може, знаде да ја нијесам престава идући с једнога мјеста на друго и радећи дан и ноћ за вашу слогу и јединство, да се избавите од турскога јарма и харача и да своју слободу к себе повратите. Ваше послушаније било је за вас срећно и похвално, ви сте при помоћи Божјој не само своју вољност отечеству повратили, него и својега непријатеља први пут у Бјелопавлиће страшно разбили, а други пут у Крусе сасвијем побиједили и његову главу одсјекли.

Ова је побједа вас совршено ослободила и ваше име на такви начин по свијету прославила, да се у историје, то јест у књиге штампане, ваше јунаштво и ваша слобода до нестања свијета спомиње.

Послије ове, Богом вам дароване побједе и добића, све моје мисли, сва моја жеља и све моје раћење бјеше обраћено да ви уредите међу собом суд и правитељство, на приличних вољности ваше законах, који ће народом владати и суд проводити, самовољство искоријенити, мир и спокојствије утврдити са сусједним и осталим државам, ђе би потребно било одговарати и учинит да добри људи буду поштовани, а зли кастигани. Отечество имаде ону чест и славу, која се пристоји истинито вољному народу, да закон врху свакога царствује и да је сваки преступник подложан кастигу према својега преступљенија.

Ово сам ја у триста путах вам предлага, знајући да без овога нигда срећни, нигда мирни и нигда поштени и славни бит не можете; и за ово сам ја давао у обшту касу, оли мирију, најбоља добра црковна, то јест земљу, гору и воду и ловишта од рибе у синачки метех и ви на сврху рекосте да ћете давати сваки домаћин од куће по пол талијера на годиште за одржаније правитељства и кулука, но своју ријеч не уздржасте.

(Недовршено). 1824.

166 Његушима

166 Његушима

Превасходитељному господину Губернатору и сердару... главаром и старјешинам и свијема Његушима драго поздрављење.

Ви сте разумјели, како су Кривокапићи из Цуцах прошлога года узели плијен ораховачки и ја сам у два пута... са свом јакости, да га врате и да с миром стоје од судитах ћесарскијех, но они послушати нијесу кћели... него ми у ови час дође писмо од господина капитана од циркула, да су опет изновице узели... не поврате прво и садашње, све што су коме узели, да ће свијема Катуњанима затворени... и приступак близу пазарах у државу ћесарску... ја немам снаге и јакости, која би могла... да поврате све, што су хајдучким... ћесарско-краљевскијем судитима... ви и остали Катуњани, којијем како и вама... да злодјеје кастигате и да чините вратит... узели; немоте никога кривит, као себе самијех... догодит свијема Катуњанима ради злочин... а ја, испуњајући моју дужност, остајем ваш доброжелатељ и слуга

1824.

ВЛАДИКА ПЕТАР

165 Његушима

165 Његушима

От Нас Владике Петра

Превосходитељном господину Губернатору... господину сердару и кнезу и прочим... и старјешинам и свијема Његушима... поздрављење.

Разумио, сам како сте се послије мојега и вашега састанка и разговора два пута саставли на збор и како сте изабрали неколико ваше браће главарах, који ће... и управљат вашијем племеном, обећајући се, да ћете их слушат и да ћете свиколици бит... злога и непослушнога чојка, који би се... да разура вашу слогу и јединство и чини... смутњу и непогодбу у ваше племе... оли вашега племена против воље... ваше браће и главарах, које сте поставили... начин како би народ мога живјети... молим и

Богом Вседржитељем три пута и у триста путах заклињам, да... тврдо и непоколебимо држите и да... своју браћу и главаре, како сте рекли. Ја особљиво пишем и такођер свијех молим и заклињам да и они у љубави и у слоги живе и да своју дужност са свијем срдцем, штогођ највише могли буду у корист вашега племена испуњају.

Међу тијем Богу  вас препоручујући да ви буде помоћник у свако добро и благо дјело, остајем ваш доброжелатељ Цетиње,

14.    августа 1824.

ВЛАДИКА ПЕТАР

164 Цеклињанима

164 Цеклињанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима од свега Цеклина, сердару Ђурашковићу, кнезу Грујици, војводи... кнезу Ражнатовићу... Андрији Пејовићу и свакојему главару од Цеклина д. п.

... ме имате разумјети доходили су,... Доњокрајци на Никољ-дан преда мном... се за плијен, којега је узео Иван Лалић... у Демњанову, а то за дуг Вука Вујадино... находи да у је остао дужан од трговине... изгубили, а та је изгуб суђен и стенцијан... и праљена, а сад ево говоре Доњокрајци... и куме, да дођете у неђељу... дожденете та плијен и пофаћају се... све што се нађе дуга Ивана Лалића, да ће платит... но ве ја молим и кумим Богом... Светом Госпођом свакојега главара... нека дође Иван Лалић, а с њим и ви кметови, којизи сте били... кога не можете и дожените та плијен на Цетиње и доћи те Доњокрајци, да се погодите и да плате све, што се нађе дуга на Вука Вујадинова.

Јесам правијем и послушнијем доброжслатељ

јулија 9. 1824.

ВЛАДИКА ПЕТАР