224 Утржанима

224 Утржанима

От Нас Владике Петра

Благородним главарима, старјешинама и свијема Утржанима поздрав.

Разумјели сте како је поп Ђ- с дружином доходио к мене и тако они дочекали сиромахе Косијере, који су од невоље ћерали два вола и неколико свињах да продаду и да купе жита, да не умру од глади, како је ова невољна и гладна година. 

Није поп Ђ— и његова дружина промислила на невољу сиромашку, ни за мене, јер су пошли скрај мене, да никому зла ни штете не учине, кад из ове обште куће иду. Мене је све једнако, колико да је њима ко што учинио, и то, што су они учинили. За то нека добро размисле тизи јунаци, да је њима ко што учинио идући одовлен, ако ништа не бих могао учинити, ано бих се иједио.

Ја сам наредио Јакову, те ви је до сад и два пута писао. Ви за то нијесте ни главе обратили. Али хоћете вазда кад је вама што преша, да ви се чини и пише све, што је вама у вољу. Дакле ви сада ево ја пишем, да ми вратите све, што су Косијерима узели. Ако ли нећете, тебе попе Ђ... да си лишен свештенства, да немаш свештенодјејствовати, а говорим тебе попе П... и попу М... да немате никаква посла црквенога оправити тијема, који су то, под жестокијем проклетством, ни онијема који би им руку држали. И јесам послушнијема доброжелатељ 

Цетиње, Нојембра 24.

1828.

ВЛАДИКА ПЕТАР

(„Просвјета” 1898).