183 Годињанима

183 Годињанима

От Нас Владике Петра Чесному Г. Попу Марку Лековићу поздрав.

Примио сам твоју књигу, с којом се правдаш да нијеси мога ништа учинит за говеда, која су узели Бољевићи и Годињани Сотонићима, и да нијеси преступио у никакву ствар јавну противу закона. Ја нијесам ни чуо и за то сам те молио, но ми је превелика жалост на тебе и на све Годињане, а знава нијесам, ни су ми за Бољевиће кажевали, зашто сте и ви и они убили говеда, пошто је моја молбена књига дошла да говеда вратите; јер није право да се плијеном ћерате. А за главу и за рану ја нијесам рекао у моје писмо да по несретњему обичају вашему опростите, но да ви одговара они, који је дужан с главом, а не с пљеновима, како што и ти знаш с пљеновима виша погибија и крвопролиће бива. Ја, колико сам више мога, радио сам и радим да се не просипље крв христијанска, а и ви свештеници дужни сте исто чинит и сваки чојек, који зна за Бога и за душу. Али видим да ви мало о томе радите; но се опет бојим да не би ко без причешћа умро, а и које дијете без крста и за то с благословом допуштајем тебе, попе Марко, да можеш свештенодјејствовати, а Бог види сва наша обхожденија, којему ћемо бити за све одговорници. В прочем остајем твој доброжелатељ

Цетиње,

4. Септембра 1827.

ВЛАДИКА ПЕТАР