Tuesday, October 30, 2018

119 Црногорцима



119 Црногорцима

От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Црногорцима на пазар на Ријеку Црнојевића драго и љубезно поздрављење.
Ево ви шиљем једно писмо, које сам ономадне посила у Косијере поради онога калуђера Авакума, који је дошао из турске земље и којега неуки и безумни народ, како чујем, почитује за светињака и чудотворца, те га каде тамјаном и чине да воштене свијеће и кандила код њега горе, а у своју цркву ништа од тога не донесе. А да је то богоугодни чојек не би га слушали, него псовали и камењем ћерали и он не би о злу мислио, како ће се од кога осветити, нити би посила никога на бој, ни радио да Турке бију и турске градове узимају, зашто богоугодни људи сваки дан Бога моле да мир и тишину у свијет дарује, да се человјеческа крв не пролијева и да народи мирно живују, а тај светињак иште данас благо и по сву ноћ спава, да му се присније, ђе ће га наћи. То прави светињаци не ишту, нити о том мисле, него дан и ноћ желе Богу  служити и заповиједи Божје слушати. Колико је год светитељах у цијеломе свијету, ниједнога нијесу људи за светињака, ни за ангела почитовали, докле су по земљи ходили, нако по смрти, кад су њихова тјелеса након толико годиштах цијела цјелокупна находили, пак и таде нијесу вјеровали нити ваља вјеровати прије, него ли јавно и отворено буду чудеса чинили и чељад од различитијех болести лијечили.
Није се лако ни спасти, а камо ли идући по свијету посветити, како што та љешански и косијерски светињак иде и вара безмождани и лакомислени народ, који више лажам, него ли истини вјерује.
Ако је то светињак и ако се од смрти и од кастига не боји, зашто је побјега из Србије од Милоша Обреновића, да га не уфати како и његову дружину, који су смутњу у Србији чинили; зашто ли не пође да он Жабљак узме, који се не боји, него посла друге да Вели-агу убију и да град освоје, које може пушка убити и сабља и нож посјећи. Ово је заиста чудна работа не бојати се од погибељи, а бјежати од ње, бит светињак, а чинит градове узимат, да се крв пролијева - то се не може уједно погодит. И ако Турци нијесу крштени, али су људи од Адама и од Еве, ка и ми и од Бога створени, како и остали народи. Бог заповиједа да никога не убијемо, а навлаштито кад нама зла не чине и кад рати немамо.
Један источник не може слатку и грку воду дават, тако и један чојек не може се посветит, говорећи једнијем језиком и добро и зло, ако не престане да зло не говори и ако се не покаје за своја прегрешенија.
Ја говорим, ђегођ се речени калуђер нађе, да га умах чине испратит, нека иде откуда је и доша, да га нигђе у нашу земљу не буде, пак нека чини чудеса на друге стране и нека узима турске градове на остала мјеста, да види што ће добити. Е1его пазите ви добро и лијепо очи отворите, да не добијете горе, него ли су добили ваши родитељи поради Шћепана Малога, којега царем учинише, како што су неки тога калаша светињаком учинили.
Ово ви пишем да не речете, јер ви нијесам у вријеме говорио, да га између себе исћерате и да зло с њега не дочекате, а сувише вас Богом Вседржитељем заклињам, да страже поставите и да се од кужне болести чувате, која се у Штитаре објавила.

В прочем јесам ваш доброжелатељ На Цетиње
Ферфара 22.-1819. ВЛАДИКА ПЕТАР



118 Косијерима



118 Косијерима

От Нас Владике Петра

Господину попу Ивану и кнезу Дурку и прочим главаром и старјешинам и свијем Косијером да будет на знање.
Како чујем, да се находи међу вама неки монах Авакум, који је рођен у турску земљу и који је кмене скоро доходио и ја сам њемурека, ако је намислио Богу  служити и своје тијело мучити, како говори, нека иде при једному манастиру у Свету Гору, или ђе хоће изван наше земље и нека се Богу  моли за спасеније свој... и докле буде путовати између нашега народа назад, откуда је и доша, да се нема ни у какве после народне мијешат, нако само куда би проходио говорит народу, како је монашескога и свакога другога доброга чојка дужност, да се Богу  чељад моле и да у љубав христијанску живе. Ово исто и сад говорим и шиљем мојега свештеника Јосифа тамо, да му од моје стране рече, нека иде с Богом, куд хоће изван наше границе, а и вама пишем, да га лијепо испратите по сваки начин, пошто чујем неке после, који ми се чине веома непристојни и ризични за ови народ, а особито што чујем да је посила неке Салковичане да бију Турке и узимају турске градове у вријеме, кад с турском не имаде рати и кад ја имам заповиједи од нашега Цара, које сам чрез мојега синовца Станка прошле јесени примио, да са сваким у мир живимо и да никога не задијевамо. Ако, дакле, речени монах жели с Турцима ратоват, ето му Турци и турске земље и градови, нека ратује на друге стране, а не из наше земље и ако се не боји смрти, нека најпрви иде на градове и нека не шиље друге пред собом.
Сувише разумијем и неке остале после, који би могли смутњу учинит и вас на зло и на несрећу навести, него добро пазите што чините, да се послијед не кајете. И поставите стражу, да се чувате од кужне болести, која се у Штитаре објавила.
В прочем јесам послушнијем доброжелатељ
ферфара 20.1819.

На Цетиње
ВЛАДИКА ПЕТАР 



Sunday, October 28, 2018

117 Ћеклићима



117 Ћеклићима

От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Ћеклићима поздрав. Дајем ви на знање, како је доша овђена Г-дин отац архимандрит Авсентије и синовац кнеза Рашка, послат од свијех Морачанах и Ровчанах, да пођу са ш њима по два чојка од племена да и помире, јер никојако живјет не могу на начин, који живе међу собом. Ја сам писа на Његуше, а зборио сам Цетињанима, но ако послаше ови два племена по два, или по три чојка, да иду у Морачу, нађите и ви ваша два брата, који ће поћ са ш њима. Ви сте чули како је чума у Штитаре, но вас Богом Вседржитељем кумим чувајте се; немо да тко од њих преко вас пасаје, или од вас тко ходит међу њима, да се не потрујемо сви и пасјом смрћу помремо. 

В прочем остајем ваш доброжелатељ Цетиње 11 фебруара 1819 
ВЛАДИКА ПЕТАР




116 Црмничанима



116 Црмничанима

От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Црничанима драги поздрав и архипастирскоје благословеније.
Дајем ви на знање да ће у први петак доћи тамо ћесар-краљевски медици да виде од које болести чељад у вашу нахију умиру и да науче како би људи могли своје болестнике лијечити. За то ви од свега срца препоручујем да их са свом стимом и благопристојним начином, колико љевше и боље можете, сусретете и дочекате и ђе би гођ прошли да их попратите; то ће бити за ваше и свега нашега народа поштење, будући смо сви дужни господину капитану од циркула и реченој господи медицима за таково дјело благодарити, а то за наше добро. И ја се надам да ћете ви испунити драговољно ову нашу дужност.
Остајем ваш доброжелатељ
1818.
ВЛАДИКА ПЕТАР



Saturday, October 27, 2018

115 Бјелопавлићима



115 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Бјелопавлићима драго поздрављење.
Помишљајући како је слатка и драгоцјена вољност и слобода, а навлаштито како би она имала бити мила једному народу, који се с пролићем своје крви од тешкога јарма и жестокога мучитељства и ропства турскога избавио, ја сам помишљао, да би сваки чојек драговољније против непријатеља поша, да погине у својој слободи и за своје отечество, него ли игда помислио, да ту слободу изгуби и опет под јарам у невољу остане.
Ове су мисли у мене биле и оне су ме веселиле, уздајући се, да ћете ви и сваки остали Брђани овако мислити и да нећете нигда заборавити ни ви, ни ђеца ваша оно, што су ваши родитељи и прародитељи, пак и ви исти под турским јармом трпјели... што их на то вуче у вријеме... покривени крилом Великога Александра од сваке велике силе и војске турске. Сад разсудите што ваља за те људи мислити, нако да не љубе нашега Цара и да не хоће његовога покровитељства, што ли ваља чинит, како их ваља држат и почитоват за издајнике царске и земаљске. Али ово није доста, него требује и на други начин поступати, зашто се такви људи не стиде, него се диче и узносе, кад их издајницима зовемо, будући је то њихова пофала, јер за поштење и срамоту не знаду.
Ја не говорим за самога Пилетића и за његову дружину, који су већ отворили њихове мисли, но за друге, који на исти начин мисле и који кријући с Пилетићем
договор имају. Мене се чини да таквих и међу вама имаде... него да у невољи и ропству срамотно живимо, а да туђи бич и чибук на себе не пуштимо.
Ако је коме мило турске биче трпјети, нека иде у турску земљу и нека трпи што хоће, ми имамо доста наше браће, који немају о чем живјети и који ће драговољно доћи, да се на њихова мјеста населе. Ако ли мисле да ће стојати ђе стоје и наводит Турке, да вјешају и бију и глобивају кога они хоће, како што су и приђе неки чињели, то у данашње вријеме бит не може, јер ако до тога дође, да се војска наша крене, они ће најприђе у њихове куће доћи и на њихов трошак с нама истијема при... с Турцима своје после оправити.
Ово ви пишем из договора свијех Црногорацах и надам се, да ће на ово пристат сваки поштени Брђанин, да буде вјеран Богу  и својему отечеству и који љуби себе самога и своју срећу и своју дражајшу слободу.
Ја се у милостивога Бога и у нашега Цара уздам... посланик доћи и да ћемо веселије гласове чути, који вашијема издајницима угодни бити неће. Ево ви шиљем тамо нашу браћу главаре, да се с вама разговоре и да виде, које издајнике... и другијех правијех синова отечества...

В прочем (остајем) свакога добра желатељ
1818.
ВЛАДИКА ПЕТАР




114 Брчељанима



114 Брчељанима

От Нас Владике Петра.

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Брчељанима драги поздрав и архипастирскоје благословеније.
Знате, како је поп Нико Лоровић изагна своју снаху и оженио сина безаконо преко праве и законите жене, и како је за то скврно безаконије властију нам од Бога даноју одлучен од свакога свештенодјејствија. Али он, мјесто тога, што би се каја, не престаје од безаконија својега, не будући Богу  ни цркви Божјој послушан, но како јавни богохулник узима власт свештеническу самовољно на себе и оправља под одлученијем после свештеническе. И не само то, него и сувише хуленије произноси противу самога Бога и противу власти црковне. Ово су безаконија трострука, која он чини, што јошт није ни прости чојек, а камо ли свештеник у нашу земљу учинио. За то вам свијема пишем, а особљиво његовој инорији, ако сте христијани, да га немате за свештеника под жесточајшим проклеством почитоват, ни у своје домове пуштават, нити му инорију давати, него га сасвијем ... вашега... не трује народ и домове ваше.

В прочем остајем ваш доброжелатељ.
ВЛАДИКА       ПЕТАР 1818.





Thursday, October 25, 2018

113 Кметовима



113 Кметовима
  
Благородна господо кметови!
Будући на опште народни састанак Катунске Нахије углављено да се ви имате данас састати на Кчево да мирите племена, која се у немир находе, ја мислим да ћете своју дужнос испунит и бит на забиљежено мјесто. Тога ради шиљем ви једно писмо свијема Катуњанима писано, препоручујући да га при свакој скупштини и у свако село оли племе, ђе бисте дошли, објавите, нека сваки чује и разумије што у њему пишем. Ви ћете такођер разумјети сваку ријеч, а особљиво вас молим да лијепо разумијете и запазите царске заповиједи, које сам има срећу чрез мојега синовца Станка министарско писмо примити и које вам и свакому у више речено моје писмо кажем. Него добро разсудите и спомените се, љубезна браћо, да сада стоји срећа или несрећа у ваше руке. Ако ви будете међу собом сложни и послушни, све ће добро и лијепо бит и то ће вам похвалу и поштење донијети; ако ли онако учините, сва ће кривица на вас остати и ви ћете сами себе постиђети и своје поштење увриједити. Тога ради вас молим и страшнијем Богом Вседржитељем заклињам да сви у слогу и у согласије радите за обште народње добро. Ако ли се нађе који међу вама да започне чинити што поради мита и хајтера, таквога имате свиколици исћерат између себе, јер му није мјеста мећу вама и да вашу слогу не размеће. Ја вас увјеравам да ће такви остат вјечно изметнут из збора кметовскога и главарскога и да неће имат приступка пред царским послаником, којега ћете, ако Бог да, скоро виђети међу вама. Но ако себе добра и поштења желите, радите да вас нађе у мир и у согласије.
В прочем Богу  вас препоручујући остајем ваш доброжелатељ
На Цетиње, сектембра 29. — 1818.
ВЛАДИКА ПЕТАР





112 Катуњанима



112 Катуњанима

От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Катуњанима драги поздрав.
Знате, љубезна браћо, како сам и свијема Црногорцима и Брђанима вазда писа и говорио, да ваша срећа и све ваше душевно и тјелесно добро највише састоји у вашу слогу и послушаније и у ваше мирно христијанско живљење, знајући да без тога нигда срећни бити не можете. Ово исто јесам и на обшти састанак ваш на Ћеклиће, минувшега августа двадесет девети дан, словесно потврдио и ви сте договорно обећали, да ћете моје молбе и науке послушат и суднике поставит, да учине мир и слогу у вашу нахију и да ћете са сваким, а особљиво с ћесарским поданим мирно живјети.
Ја сам из тога имао срећу примит височајше заповиједи од нашега премилостивјејшаго Цара и Покровитеља, у које ми наређује и заповиједа, да ја по сваки начин радим, да међу вама буде, тако и међу свијем Црногорцима и Брђанима утврђена тишина, согласије и христијанска уредба и благоустројеније, да по путу овога благоустројенија изиде оно, што су љубовију удружени цари намислили учинити за обште народње добро, за које наш високославни Покровитељ... свијех слободно увјерити могу, да још нигда љепшега писма од овога садашњега нијесмо, како што је сада, будући само вријеме приступило од тога посла.
Ово ви пишем нека знате, а до мало доба имаћемо љевше и боље гласе и ви ћете видјет царскога посланика међу вама. Сад дакле стоји ваша срећа или ваша несрећа у вашу вољу, да избирете које сами хоћете, то јест у ваше послушаније и у ваш мир и слогу, оли у ваш непослух и у самовољство, од којега да Бог вас сохрани.
А што се до мене тиче, ја свакога молим и Богом Вседржитељем у три пута и у триста путах заклињам, да царске заповиједи слушате и да себе и своје посљедње вјечно не изгубите у вријеме, кад имамо сви јединодушно и јединокупно Бога молити за добро здравије Всемилостивјејшега Покровитеља нашега, који је обратио на нас своју милост и погледао на наше биједно состојаније.
Спомените се, браћо моја, како смо живјели и за толико времена изчекивали и просили у Бога да... царево срдце да погледа на нас милостивим оком, које је свагда било обраћено к нама, али није било згоде да учини оно, што је желио учинит, а то ћете ви до мало виђети. Но ако себе добра желите и ако царску милости и покровитељство љубите, чините како сте на Ћеклиће рекли и будите сви супроћ онога, који би се вашој слоги и миру противио. И ако се нађе које таково братство или село, оли које племе, да не би на мир и у слогу брацку пристали, нека се спомене, да неће имати пред царскијем послаником приступа ни поштења како и остали људи и да ће вазда остати у немилост царску и срамоту вјечну. Али се не надам да ће се итко такви међу вама наћи, зашто би му било боље, да га гром убије, него ли да у такву несрећу упане, и да своју ђецу, у такво поруганије остави.
В прочем Богу  вас препоручујући остајем ваш доброжелатељ
Цетиње   ВЛАДИКА       ПЕТАР
сектембра 29 -1818




111 Црмничанима



111 Црмничанима

От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Црничанима у сва села и племена драги поздрав и архипастирскоје блгагословеније.
Разумјели сте, љубезна браћо, из прве моје књиге, како су Катуњани вјеру међу собом уфатили до Вељега Госпођина-дне и како желе са сваком нахијом и са сваким наоколо себе вјеру уфатит и мирно живјети, а особљиво с ћесарскијем судитима. Тако је на исти начин н Ријечка Нахија учинила, и за то шаљем мојега калуђера Стефана Лазаровића к вама, који је био на станак једне и друге Нахије и који, што су зборили и чинили, лијепо знаде, и који ви словесно казаће саму истину од њихова збора и договора. А ето код вас је господин Сава Пламенац који ће вас совјетовати и молити од моје стране, да ви учините, како што су учиниле ове двије Нахије. Тога ради вас свијех усрдно молим и страшнијем Богом Вседржитељем у три пута и триста путах заклињам, да ме послушате и да вјеру међу собом и са сваком осталом Нахијом до уреченога дневи тврдо и непоколебимо учините, а особљиво с ћесарскијема људима
и да се од сваке зађевице и освете чувате. Стефан ће ви казати и за писмо, које сам примио из Русије од царскога... и осталога црногорскога и брдцкога народа согласије, тишина и христијанска мирноћа јесу највиши пријатељи наши, који могу учинити да скорије и брже сојузни цари опредијеле наше суђење. И ако не будемо царској вољи и заповиједи послушни, него у самовољство распуштени, не можемо друго нако гњев од сојузних државах на себе навести, да се вјечно кајемо.
Мени је претстављено и заповиједано, да ово свакому кажем, и ја испуњам моју дужност, молећи и заклињући свакога, да у љубави будете и да мирно и лијепо са сваким живите.
Доћи ће до мало времена други глас и друга порука царска, нека вас и остале нађе у благопристојност и у сваки лијепи начин. Ја вам од свега срдца препоручавам, да се љубите и да моје молбе и науке примите.

Богу  вас препоручавајући остајем ваш доброжелатељ

На Цетињу ВЛАДИКА ПЕТАР Сектембра 17.1818,- га года.




110 Команима



110 Команима

От Нас Владике Петра
Благородним главаром и старјешинам и свијема Команима поздрав Разумјели сте ви и сви Црногорци и Брђани моје књиге, како сам писа, кад сте у Пипере били, да на турску земљу не наступате и да турске људи не задијевате, нако да домаће издајнике кастигате. Ја не желим с Турцима ратоват, нако за нужду, кад они не би кћели од нас с миром стојати. Тако је сва војска моје наредбе послушала, а ви сте из Пипера побјегли дома и пошто се војска вратила, потаде сте пошли ви Загарчани с барјацима на Бери и преко воље осталијех Црногорацах зађедете рат с Турцима, то хоће рећи за мој и црногорски инад. За то ви пишем, да се од таквијех пословах прођете и да с миром стојите и не задијевате Турке ни турске људи, који с нама рати не хоће. Ако ли послушат нећете, како ви пишем, вјерујте ми, да ћете се кајати, јер би се веома лако догодити могло, да ратујете и на ову страну и да вам рат омрзне приђе, него ли се надате; за то ви ову књигу пишем да с миром стојите, ако желите себи добро. Јесам ваш доброжелатељ
На Цетиње ВЛАДИКА ПЕТАР августа 19. 1818. 




Wednesday, October 24, 2018

109 Благородној господи главарима



109 От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Катуњанима драго поз- дрављење.
Бићете примили и разумјели прва моја писма, а данас с овијем шиљем мојега калуђера Стефана Лазаровића, навлаштито да ви прочита писмо, које сам примио од господина ћесаро-краљевскога капитана, заповједника од Бокељске Провинције и да сваку ријеч лијепо и чисто истомачи, молећи вас да добро разумијете и запазите што која изговара, а особито што вели да ви хоћете царске и краљевске уредбе и законе хулити и по својему самовољству врху свега бити, које ни један цар у свијет похулит не може.
Спомените се да су ово ријечи преко мјере велике и страшне, а помислите на силнога Наполеона, францускога императора, који имаше близу стотину милионах душах, што бјеше освојио под своју гордељиву власт неправедно и хоћаше да поплеше све уредбе и законе свијех царах и краљевах у цијелом свијету, пак на сврху остаде његова гордост и сила поплесана сваколика, а он затворен на један шкољ да се каје од својијех дјелах, а закони царски и краљевски остадоше у својој слави и у својој сили и светињи, како су и били и јошт боље и јаче потврђени.
Ове законе славе и почитују сви народи у Европи и ови закони у све државе једнако заповиједају да свака држава може вољно и слободно кастигати свакога иностранца, оли рећ туђина, који би дрзнуо икакво мало, оли велико злодјејаније у туђе мјесто учинити, и да у ону исту државу буде по законима на смрт, оли на други кастиг осуђен, у коју он буде закон преступио и злодјејство учинио и да за то поговора ни освете нема.
По овијем, дакле, законима остаје и вама слобода да свакога ћесаро-краљевскога судита по својему обичају можете кастигати, који би у ваша мјеста икакво зло учинио и ако се његово злодјејство истинито може знати и доказати да је он истинити кривац и злодјеј, такођер и онога, који би преко ваших стража у ваша мјеста поступио ... кордон и страже поставили да вас чувају од чумне болести, и тако бисте могли своју браћу светит, која су у лупештину, оли преко реченога кордона и за друга злодјејства ухваћена или погинула, ма не другојаче, нако за највишу несрећу и погибељ вашу.
Сад узмите на разсужденије, је ли право да цијели народ гине и страда поради неколико злодјеја, но помислите и то, јесте ли прави, ако не устанете да злочинце кастигате и можете ли игда бит мирни, кад пуштите зле људи да чине на своју вољу, што сами хоће. У такви начин не може бит да они не хуле и Божје и царске законе, а ви да Богу  и Цару будете вазда одговорници за злочинство таквијех безаконијех самовољниках, ако их не кастигате. Нијесу закони за добре, него за зле људи постављени; будући они не познају од Бога уливени у срдца њихова наравски закон, за то је потребно било законе поставит да свакога реда злодјеји буду кастигани, јер инако ваљало би да сви народи у свијет буду несрећни, како и јесу они гдје таквијех законах нема и гдје се добри људи не почитују, а зли не кастигају; а ви ћете бит у највишу несрећу, ако не кастигате Ожеговичане, који су два ћесарска солдата убили и ако ћесарске уредбе и
законе почитоват и мирно живјет нећете и ваша ће кривица на вас истијех панути, од које се ја бојим и остајем послушнијема доброжелатељ Цетиње, јулија 1. —1818.
ВЛАДИКА ПЕТАР





108 Благородној господи војеводи Мићу и сердару Манојлу



108 От Нас Владике Петра
Благородној господи војеводи Мићу и сердару Манојлу и прочим главаром и старјешинам и свијема Чевљанима поздрав.

Знате, како сам вам и свијема главарима од Катунске Нахије писао, да дођете овден на састанак, да се договорите, како ћемо одговорит ћесарско-краљевској власти за злочинство, што учинише Ожеговичани од страже ћесарске, али ви доћи не кћесте, него сам видио синоћ вашу књигу, у коју пишете Његушима, Цетињанима и Ћеклићима, да не иду на Ожеговиће. То хоће рећи, да сте и ви што Ожеговичани, а да ви мило није, што су они учинили, ви бисте сами кликовали остале Катуњане и пред њима најпрви пошли, да ћерате злочинце, како сте на обшти катунски састанак договорно рекли, да оно племе, у које би се нашао који самовољник да учини икакво зло, има најпречијем путом кликовати остала племена. И то су се надали ови три више поменути племена, да ћете ви њих, а не они вас кликовати на Ожеговичане, како је и прилика да кликујете и да себе од ожеговичкога безаконија очистите. Но како нијесте кћели кликоват и на састанак доћи, и како у више речену књигу изговарате, то се очито види, да Ожеговичане браните и да сте ви њихова дружина. А мене се чини, да ћете се од тога брзо кајати и да може за вас и за сву нашу земљу у виши зли час бити, него ли је икада било. Није ћесарска држава, ка и Херцеговина, да ви... када страже ћесарске бијете и робите, пак... и пјеват како сте кога убили и заробили и бла... него је ћесар велики и силни цар, који има у сва... хиљадах војника готовијех, што не чине... своје у рукама и који не би трпио најсилни... да у његову земљу хајдукује, камо ли ће вас те... Дакле, Чевјани, можете ли ви, оли остали Црногорци с ћесаром ратовати; и помислите што ће онда бити... и сва мјеста затворе, кад се отвори рат да... стане ћерат и започне бит и фатат Црногорце... на сваку страну, би ли се могло догодит да се... скупи на Кчево, да му ви пазаре и живљење дате и да му за оно зло одговорите, које га допане од ћесарске војске поради освете ожеговичке и поради вас, који Ожеговичане браните, а Црногорце остале на комарду остављате да гину и да од глади умиру. Помислите и на то, да и Турци неће трпјети ваше и осталијех Катуњана хајдуковање по Херцеговини и да бисте могли и ви и остали остати међу два огња.
Ово ви пишем и Богом Вседржитељем вас заклињам, да се до те несреће и погибељи не допуштите и да зле људе не браните и народ црногорски да не губите.
В прочем чекајући ваш скори одговор остајем ваш доброжелатељ
На Цетиње ВЛАДИКА ПЕТАР јунија 20. -1818.