232 Љешњанима, Команима и Загарчанима
От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама
и свијема Љешњанима, Команима и Загарчанима поздрав.
Ево видим да моје молбе и науке ни по који
начин слушати не хоћете, него чујем да сте узели барјаке Луке Пејовића, који је
с његовом дружином узбунио и разурио
Љешкопољце и да се справљате и друге
Црногорце и Брђане зовете да под барјацима реченога Пејовића и под његову
заповијед ратујете с царем Отмановићем.
Знам да неки говоре: „Владика не може ходити
никуђ, пак му је жао да ми ове градове узмемо, јер се неће његова, него наша
слава и поштење и наше јунаштво бројити, за то свијема разбија да не ратујемо с
Турцима, него сад оли икад удримо, нека му жалост до краја буде”. А други
говоре да варају остале људи: „Владика ово наређује и њему је мило да се с
Турцима бијемо”.
Истина је да ја ходити не могу, али није
истина, но превелика лаж, што говоре да ја наређујем рат с Турцима, у вријеме
кад Турци нас не задијевају, а што се тиче до моје жалости, то слободно можете
вјеровати да ви ја никад дијела искати нећу од те славе и од тога поштења и
шићара што добијете, него се од свега пред Богом и пред цијелим свијетом личим
и остављам да то буде ваше и вашега предводитеља и заповједника Луке Пејовића и
његове дружине. Но, ако најпослијед до које муке дође, немојте ме питати, кад
ме нијесте у почетак питали и послушали, јер ми се чини и да узмете те градове,
како мислите, да нећете силу Отмановића узети и да ће се задње бројити, за које
ви не помишљате.
В прочем јесам ваш доброжелатељ
На Цетиње, јунија 7. — 1829.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment