207 Његушима

207 Његушима

От нас Владике Петра

Благородному господину Губернатору, благородној господи сердару и кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијема Његушима поздрав.

Ето видите што учинише лупежи и зли људи, како затворише пазаре свему народу, да сиромаш живјети не може, пак чујем да неки раде још вишу смутњу и несрећу за себе и за цијели народ учинити, на мјесто тога, што би радили како ће зле људи кастигати и повратит црковно звоно и остало што господин од циркула капитан иште и како ће пазар отворит и сусједски мир и тишину с државом ћесаро-краљевском тврдо и непоколебимо држати.

Ја сам за то звоно, с којега је сад пазар затворен, соџбину обећава, уздајући се да ће кулукџије скочити да лупежа глобе и кастигају и да звоно врате, зашто је срамота свему народу, што се у Црну Гору находе такви безбожни и безакони злодјеји, који цркве божје разбијају и црковна звона и остало краду, а сувише што они то чине у државу једнога силнога и великога цара и свијех нас у немилост царску подлажу. И да су ме кулукџије послушали, како сам ја њима говорио, пошто ми је господин капитан од циркула лупежа каза, пак да су пошли у Цуце и чинили звоно повратит, не би данас пазари затворени били и не би се народ жалостан натраг повраћа, не могући на пазар приступит, ни капље вина за пуње крстному имену купити. Но ја залуду свакога молим за све оно што се мене чини да би боље и користније било свему народу, него ли самовољство злијех и безбожнијех људих.

Ја знам да ме послушат нећете ни ви ни остали, но за испунити моју дужност, како сам вазда испуња, ја вас и све Катуњане молим и силнијем Богом Вседржитељем у три пута и у триста путах заклињам да се прођете од сваке мисли, које би имале икакву малу или велику смутњу с подложницима ћесаро-краљевскијема учинит и да радите како бисте могли пазаре отворити, без којијех живјети не можете. Сувише вас молим да и ово промислите, хоћете ли моћи на сваке стране у трговине ходити, ако кулук и слогу нећете држати. И ово вам пишем и од овога писма остављам при себе копију, ако ви се што од вашега самовољства догоди, да ми не можете рећи, јер ви нијесам писа и молио да с миром стојите и да о својему добру радите, јербо ја знам што може ваше самовољство учинити, од којега се пред Богом и пред народом одричем и остајем ваш доброжелатељ и слуга

На Цетиње, јулија 22. — 1828.

ВЛАДИКА ПЕТАР