185 Пјешивцима
От Нас Владике Петра
Благородној господи главарима и старјешинама и
свијема Пјешивцима драго поздрављење.
Разумио сам, како се ћерају Контићи с
калуђерима манастира острошкога око нешто метеха у Острог, што су стари Контићи
давно продали, како изговарају књиге, које се у манастир находе и сетенција,
која каже што је манастирско, што ли пјешивачко. Пак чујем да се и један старац
находи у Бјелопавлиће од стотине и више годиштах, који исте границе сједочи,
како сетенција пише и заклиња се Богом и његовом душом да је он с дружином те
границе поставља, кад је та сетенција учињена. И ево отаде ... годиштах и за то
поговора било није, докле садашњи Контићи настадоше, а ја сам толико путах тамо
доходио и стојао по два и три мјесеца и свакојаке давије преда мном излазише,
тако и пред кулуком и судом земаљским, који је тамо био, а за та метех не би
давије никакве. За то ви пишем да молите и закумите Контиће, које и ја молим и
Богом Вседржитељем у три пута и у триста путах заклињам да се од тога метеха
прођу, што су њихови стари цркви продали и да не ратују противу цркве и противу
Светога Василија, великога чудотворца Христова.
Ако ли Контићи не би ваше, ни ове моје молбе
и заклетве послушали, ја вас остале Пјешивце молим да се ви у њихове после не
мећете и да се не ћерате с великим угодником Божим, Светим Василијем, а
Контићи што добију ратујући с њим, то ће бити њихово. А ето шиљем с овијем
писмом господина оца Мојсеја, игумана Манастира Ђурђевих Ступова, да се с вама
од моје стране разговори и да Контиће моли и закуми.
В прочем остајем ваш доброжелатељ
На Цетиње, сентебра 16. 1827.
No comments:
Post a Comment