193 Бјелопавлићима

193 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Бјелопавлићима драго поздрављење.

Ето четрдесет годинах, откада сте ви, с помоћу Божјом и ваше браће Црногорацак и с мојим великим трудом и трошком, скинули с вашега врата жестоки јарам и сенџир турски и откада ја вас учим, молим и заклињам да у миру и у слоги живите, да за своје добро и поштење радите, да своју слободу љубите и утврдите и да нигда не заборављате оно што су ваши родитељи и прародитељи у љуту невољу под турским тиранством и зулумом трпјели. И ето данас, хвалећи Бога, не идете на турски измет, не дајете турскога харача, ни турскога пореза ни поклона ни турске глобе никакве, не дочекивате Турке на конаке, не мијете турске ноге, не трчите по селима да тражите мед и масло, кокошке и јајца и остало што Турци ишту; не бректе вам и не заповиједају, како ћете им које јело скорије зготовити, не псују вам вјеру и закон, не називају вас крмцима од крмаках, а жене ваше крмачама од крмачах, не плаћате им жвакалице, зашто су зубе сломили о вашему хљебу, не проводите турске коње и не дајете им зоб и сијено, не вежу вас при стропиштам у ваше куће и не воде свезанијех руку наопако за личине, не гњијете у турске тамнице и сенџире и не вјешају вас о врбама и на спушка вјешала, не бију вас чибуцима, ногама и замлатицама, не грабе ваше жене иза живијех мужевах и ђевојке вјерене и невјерене на срамоту. Нијесу ви пропали перчини кроз хабене капице, ни лактови кроз неопточене гуњине, него ето данас токе и доламе, чамадани са ширитима и гајтанима од сребра и злата. Ето мале пушке и ножеви сребром оковани, џевердари срмом навезени, пушке шарајлије и ћесе с китама, ето куле ограђене и агалаци турски од Спужа у вашијем рукама и ето драгоцјена вољност и слобода. Али ево жалости, што малина Бога благодаре и што садашња врста Брђанах ни помислити не хоће на оно што је прије било. Него ето знате што учинише Пипери, оно исто и многи Бјелопавлићи желе и раде учинити, а навлаштито, како сад чујем, Мушика Павићев с његовом браћом и дружином. За то, дакле, кад мене не љубите и науке моје не слушате, ја већ немам с вама посла никаква, него ми пошљите брата и те остале Црногорце нека иду дома, а ви пошто не можете без турскога јарма, ето ви га, али се у Бога уздам да нећете под њим за много стојати у вријеме када је Бог послао роду христијанскому помоћ од најсилније три царства од свијета да избави хришћанлук од љуте невоље испод тешкога јарма агарјанскога; али нећете никада имати оне славе и онога поштења, које сте досад имали, него ће на вас останути друго име, које се нигда промијенити неће. А запазите, хоће ли ово истина бити! И ето шиљем господина оца игумна Мојсеја да ви ово писмо прочита и да ви на ријечи моје мисли каже.

Међу тијем остајем ваш, ако хоћете, доброжелатељ.

На Цетиње, декебра 4. — 1827.

ВЛАДИКА ПЕТАР