203 Бјелопавлићима

203 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Бјелопавлићима драго поздрављење.

Ја сам по вашему желанију и за вашу љубав послао ланих брата мојега међу вама, којега сам одвојио од своје куће и од његова рађења, тако и Црногорце, који су с њим стојали од лањскога Петрова-дне. Мислио сам да ћете ви суд и кулук држати и да ћете у слогу и у мир живјети и за своје добро и поштење радити. И до саде сте доста лијепо радили, али ево сад с мојом великом жалости чујем да је међу вама ударила велика неслога и да неки Бјелопавлићи бране зле људе од кастига. А ђе се зли не кастигају, ту никаквога добра бити не може. За то ја свакога Бјелопавлића молим и силнијем Богом Вседржитељем заклињам да зле људе не браните, да праве не ћерате, да смутњу не чините и да слогу и јединство не разурате и сами себе да не изгубите, у вријеме кад би право било да сваку домаћу рат и мрзост угасите и да гледате оно што може за вашу обшту народну корист и славу бити, да се послијед не кајете од вашега самовољства и

непослушанија и да у срамоту не останете пред свијетом, јер чујете да је рат с Турцима и ја се у Бога Вседржитеља надам да ће се сваки Црногорац и Брђанин кајати, који моје науке слушати неће. Тога ради и опет вас молим и заклињам да послушате како ви пишем. Који ли се нађе непослушан и самовољан да икакву смутњу или неслогуучини, таквога остављам под жестокијем проклеством, да му Бог смути срдце и мозак и да га сила Божја порази, да његов дом остане пуст. И нека знате, Бјелопавлићи, да ми се већ досадило молити и заклињати вас за ваше собствено добро и ако сад не послушате што ви пишем, пошљите ми мога брата нека иде дома, пак чините што ви је драго. И ако ве не нажене ваше самовољство на велику вашу несрећу и срамоту, немојте ме звати мојијем именом.

Јесам, ако хоћете, ваш доброжелатељ

Цетиње, маја 6. — 1828.

ВЛАДИКА ПЕТАР