45 Благородној господи главарима и свијема Рајчевићима

45 Благородној господи главарима и свијема Рајчевићима мир и здравије од Бога. Знате како су ваши чобани са стоком похарали љетос наше жито и сијено на Ловћен, а наши људи порезали ножем два вола и једну јаловицу Вучете Пиме, будући их нашли на јечам по Братићеву Долу. И та је говеда Вучета посла на Стањевиће, ђе се и сад његови волови находе и не хоће доћи, како сам му поручева, да волове здраве прифати, а јаловицу да му платим и сувише за волове, што су били мало ножем обрезани, да му дам колико сам по души рече, него одговара да не може без неколико осталих главара Рајћевићах, доћи, а ја немам пиће ни за моје волове, а камо ли за туђе, него сте ми ви жито и сијено на Ловћен похарали; и то мало сламе, што је било од похаре остало, ви сте из куће понијели. Пак врху свега тога зулума и таламара, је ли право да ја вражду плаћам и дочекујем Рајћевиће на вражду, како да сам љуцком крвљу дужан. Ако ли инако бити не може, него да купи кметове, ано будите ви кметови и за црковну штету, како и за Пимину и чините да цркви буде штета плаћена. Ја ћу Пими платити све што речете и остављам да ви судите. Не можете ли ни тако, а оно нека суде Црногорци, пак напокон ако и то не може бити, ја ћу трпјет, па што буде, који остајем ваш доброжелатељ

На Стањевиће, нојемвра 12.1806.

ВЛАДИКА ПЕТАР

44 Диздару Беговићу и Корјенићима

44 Диздару Беговићу и Корјенићима

Диздару Беговићу и свијема агама корјенићким.

Није потреба, моји драги пријатељи, да ви ја редом спомињем како су Дубровчани Французе у своју државу довели и својему бранитељу, честитому цару Отмановићу, издају и невјеру учинили, будући то не само вама, него и свакому у турску земљу, а навлаштито у Херцеговину, јест веома добро познато. Ја знам да Французи не ишту за друго како ће Боку од Котора и Црну Гору освојити, нако само за то да се боље утврде и да више војске и јакости добију, пак иза тога да на турску земљу ударе, али се нијесам нада да ће турска села палити и рајетнике турске клати приђе него би се веома добро у ова мјеста ујачали, но њихова злоћа није могла трпјети да се не прикажу, како што је и у сва мјеста куда су они с оружјем проходили немилосрдно приказала. И ово је свакоме турскоме рајетнику отворило лукаво намјереније француско. Све ово може послужити унапријед за корист и добро Турчина и христијанина у Херцеговини, да разбуди и дигне јуначка срца на одбрану својега отечества, ђе свакога дужност и витешка слава позива, која је и мене с црногорским и приморским главарима и са свијем народом позвала не штеђети наше крви до посљедње капље. И ја совршено мислим да ће и од ваше стране на исти начин учињено бити и да наше и ваше војске буду једнодушно против нашега и вашега злотвора обраћене и наша сусједска питања и мир утврђен, уздајући се у јакога Бога да ће бити нама и нашим војскам помоћник. Дакле, сада стоји у вашу вољу или да се у вријеме сјединимо или да непријатеља сами на своје земље чекате, а ја сам на прво у свако доба са свијем народом готов.

И чекајући ваш одговор, желим да буде срећан и да ви здрави и весели будете.

Цетиње,

27. септембра 1806.

Митрополит черногорски П. ПЕТРОВИЋ 

43 Ришњанима

43 Ришњанима

От Нас Владике Петра благородној господи капетану, суђам и свијема јунацима од поштене комунитади рисанске.

Није потреба да ја вам пишем како је Французима помоћ у прву недјељу дошла и како је наша војска одступила, будући то знаду сви Приморци и Црногорци који су очима виђели. Само ви дајем на знање да се ја находим с росијском војском, хвала Богу, здраво и весело и да Французи нијесу мимо Бргат ступили, него се тврде у град и около града су четири хиљаде војске, што је они дан дошло и што је у граду било. А наша војска находи се... Дебели Бријег поша, не видећи Приморце ни Црногорце, нако један мали број... сваке комунитади, кнежине и племена.

Не знам друго рећи, него ви истинито кажем, ако опет убрзо не дођете, да ћете остати у вјечну срамоту мимо свакога народа у свијету и остаће на вас и на ваше потомке клетва Бранковића у вијек. А ја ћу се ... онога народа што је вјеран Богу, Цару ... заклињући се вам Богом да нећу с вама и Црногорцима имат другог посла, ако пријеким путем не пошље свака комунитад и кнежина и капетанијати што највише може војске, за доказат своју вјерност према царскијем ђенералима и војницима, а навлаштито за обрану својега отечества и слободе. Ко ли не учини тако, он ће себе обличити у дјела Вука Бранковића, под вјечном срамотом и проклеством од свега поштенога народа.

В прочем чекајући вас видјети, остајем ваш доброжелатељ,

30. јунија 1806.

Из Ерцег Новог. 

42 Горњоморачанима

42 Горњоморачанима

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Горњоморачанима поздрав.

Јављам ви, како дођоше к мене два сиромаха Хриш... преко Таре, које су неки ваши и ускоци приђе... пут истијема узели све, што су имали и што су... ради љубави Божје дали. Тога ради свакога, који су то учинили у три пута Богом Вседржитељсм заклињам, да им вратите њихово сиромашно имуће и да се прођете од четовања и грабљења по Херцеговини, докле нијесте на себе зло навели, да будете разурени и похарани како и Дробњаци. Који ли овијем сиромасима повратити неће, што је који узео, такви од Господа Бога Вседржитеља да будут проклети и да им та шићар са злом срећом у њихове руке и домове уљезе, да њихови домови остану пусти. Који ли ће вратит, примиће од Бога благословеније. И сувише нека знате, Божу ви вјеру дајем, ако се од таквијех посала и грабљења оставити нећете, да ћете изгубит милости цареве и остати увијек несрећни, зашто наш Високославни Покровитељ Велики Император Росијски неће трпјети, да ви испод његова крила Хрисћанлук и Турке кољете и икакво грабитељство чините у вријеме, када се његови ђенерали и војска у ова мјеста находи.

И да сте здраво!

Из Котора, числа 22 марта 1806. Ваш доброжелатељ.

ВЛАДИКА ПЕТАР

41 Брђанима

41 Брђанима

Благородној господи главарима... Брђанима драги поздрав и архипастирскоје благословеније.

Казаће ви господин игуман Петроније и остали ваши Брђани, који су овамо доходили, како је, фалећи Бога, Бока и све ово Приморје данас с нама и ми с њима уједно, и како су росијски Ђенерали, војска и бродови у Боку дошли. Тога ради вас молим и Богом заклињем, да живите међу собом мирно, и да не задијевате Турке, ни турске људе. Господа писали су и писаће пашама и заповједницима... није и Херцеговине, да и они такође Турцима нареде, што би од нашијех крајичниках стојали с миром, и тако ће се прикратити свака рат и крвопролиће, да и једна и друга страна живе на комшилуку мирнијем начином, како наш Високославни Покровитељ, Велики Александер и Султан заповиједају. У толико се добро чувајте, да не би с ваше стране која зађевица потекла, и да тако не изгубите царске милости.

Ваш доброжелатељ

У Котор ВЛАДИКА ПЕТАР

марта 18. 1806.

40 Каменарима

40 Каменарима

Благородној господи главарима и свештеницима од мјеста Каменога.

Дошло је к нашему знању, како нека лица вишепомјанутога мјеста на једну сироту дјевојку фамилије Обрадовића изнијели јесу неваљале и непристојне ријечи за изгубит срећу и поштење овој дјевојки, али такве богомрске ствари, осуждавајући својего ближњаго и убивајући поштење, Богу је противно и власти земаљској судејској. Но Богом вас заклињам, да престанут има свак од таквога богопротивнога зборенија и јазич... редија.

Авизајући вас, благородни Христијани, да унапријед ни мужески, ни женски пол нема говорити, јер иначе навести ћете на себе наше архипастирскоје неблаговоленије, а при сем даћете узрок власти судејској стигнут клетвенике и возмутитеље мјеста Каменога.

Желећи вам свако благополучије јесам ваш доброжелатељ Митрополит чер. скен. и прим. и Свјатаго Александра Невскаго кавалер ПЕТАР ПЕТРОВИЋ Из Монастира Савинскога.

16. марта 1806.  года. 

39 Катуњанима

39 Катуњанима

Благородној господи главарима и старјешинам и свијема Катуњанима у сва племена, кнежине и у свако село и братство.

Да буде на знање свакому Церногорцу како остаје сва наша земља под вјечним стидом и срамотом и сувише у немилост нашега високославнога покровитеља, ако не бисте порадили очистити себе от ове срамоте, коју на цијели наш народ поставише неколико људих, који преко моје молбе и заклињања и преко земаљске стеге на збор учињене на Цетиње, разбише церкве и куће нароске у Новској держави, у Лепетане и на Муо и на остала мјеста у Боку от Котора и понесоше церковне адиђијаре и туђе имуће неправедним и безаконим начином, што се никад нијесам нада да ће тако учинит, а навлаштито пошто је сва ова приморска провинција приступила под барјак и заповијед Великога Александра, всемилостијејшаго покровитеља нашего. Ја знам да је било и Приморацах не мање него ли нашијех који су пограбили и који су учинили и наговарали Церногорце да тако чине, како су и учинили, али данас остаје срамота и кривица на име церногорско, како би и поштење остало, да не би тога срамотнога дјела от неколико грабитељахучињенога, који славу и поштење своје и свега церногорскога народа помрачише и обечестише. Тога ради вас свијех молим и Богом вседржитељем заклињам, да не останете увијек под овом срамотом, него да свако братство чини вратит што је који узео по заклетви и понијет у Котор и предат у руке господину Иву Зовјанину и господину Нику Митрову, који ће записати све који што донесе, а господин консул свакоме ће братству дати писмо, да се зна, које се братство от ове срамоте очистило и туђу робу повратило. Које ли не би кћело тако учинити и оно ће бити записано, нека се знаде, да под срамотом остаје и да ће цару на други начин одговарати, јер инако сва би земља наша под стидом и срамотом остала, и тадар би колико милости царске, тако и свако поштење изгубила, али се уздам да нећете до тога себе допуштит, но да ћете учинит како ве молим и заклињам; а ово је једини начин с којим се можете очистити пријед него би гњев царски постигнуо кривце и грабитеље, а прави человјек остаће на своје поштење, како се буде отлучити от злочинацах.

Ваш доброжелатењ митрополит черногорски, скендерински и приморски и ордена свјатаго Александра Невскога каваљер Число 9. марта 1806. Владика Петрович Из Новога Града.

38 Благородној господи

38 Благородној господи... Бјелопавлићима, Пиперима и Пјешивцима поздрав и архипастирскоје благословеније.

Из многијехузроках, које ја знадем... тамо доћи ни послати Црногорце, како смо ви и писали, а највише ради тога, да не би Турци и остали помислили оно, што ми нити мислимо ни желимо чинити, будући наша воља и наше ми... не простиру се нако само да живимо са сваким у сусједство мирно, у ако би ко силом и неправдом на нас ударио, да се при помоћи божјом у такву згоду бранимо.

Ја вас молим, да будете међу собом у љубав и послушаније, да се чувате, а да Турке босанске и херцеговачке не задијевате, такођер ни остале... Спужани посјекли толико Пиперах, наше... браће, које од свега срдца жалим, и ако до потребе буде бићемо свиколици на обрану готови. У толико пазите Морачу и Ровца и што би изновице било, пишите му умах, да знадем; и не плашите се, јер ће нам Бог бити помоћник, којему вас препоручавам и остајем ваш доброжелатељ.

Стањевиће ВЛАДИКА ПЕТАР јануарија 3. 1806.

37 Ровчанима и Морачанима

37 Ровчанима и Морачанима

Благородној господи... јунацима у Ровца и обје Мораче мир, здравије и милост од Бога да будет.

Много сам ви путах и што је рећ без броја пис... сте ме слушали и примали моје науке, које су вазда... ваше добре и за ваше благополучије, но ево саде... сте слушали, то ће бити највиша ваша несрећа и вјечна погибељ; ви сте људи тврдоглави узели самовољство, не имајући доброга и здравога разума, не знате што чините, ни што мислите, нити разбирате ишта од вашега самовољства и вашијех дјелах... догодити може, но како којему вјетар... донесе, тако он без свакога даљњега... и тако мисли да њега нитко... а кад до муке дође, онадар... да не зна што ће чинит ни куда ће окренут као зец, када га ловници и пси околе, онда виче: хај, ђе је ко; је ли игђе икога, помагај пропадох, погибох и сасвијем нестадох, и још криви тога јунака, а не хоће кривити себе и своје безумно самовољство и... шаније. Ово се на много мјестах догађало, ја не бих рад, да се и вама догоди, и за то вас архипастирски молим и Богом Вседржитељем заклињам, да стојите под страхом Божијем у љубави и послушности међу собом и са сваким мирно и да не бисте икакве смутње и боја започели, јер не можете себе вишега зла учинити, ни Турцима добра, него кад би с ваше стране почетак од кавге са свом вјером и узданицом Бога на помоћ и бијте се колико више и боље можете. Ја се надам, да ћете ме барем саде послушати и за свијех Црногорацах и Брђанах радим... помоћ шиљем, кад би потреба била.

Казаће ви Оташ Петрушић, којега нијесам могао досле послати, све, што сам му наредио да ви каже, а највише да жестоким клетвеним запрештенијем Турке босанске и херцеговачке не задијевате и да себе стражама и са сваким опаском чувате.

В прочем благому Богу вас препоручавајући остајем ваш доброжелатељ

ВЛАДИКА ПЕТАР

На Стањевиће 2. јануарија 1806.

36 Радуловићима

36 Радуловићима

От Нас Владике Петра

мојим по духу светому љубезним чадом Раду, Вукадину и Симу Радуловићем и њиховој родитељници и свему поштеному браству Радуловића драги поздрав и архипастирскоје благословеније.

Разумио сам како се догодила несрећа у кући Ника Петковића, када је војена ћесарокраљевска команда искала да уфати Николу Лакићевића и како је из куће пукнула пушка на солдате, а солдати у исти мах пуште огањ, мислећи да их Никола гађе и да они Николу гађу. И тако мјесто Николе, по несрећи, убију вашега брата покојнога Стефана, пак чујем да ви имате превелику жалост на капитана Сава Ивелића, који је био пред командом од врховног заповједника послан, и није му могло инако бити, нако да иде ђе ту заповиједа врховна власт, будући како капитан од команде у сву рисанску комунитад јест дужан ослужити краљевске заповиједи. Ја знам да су ваша срца тешко увријеђена, али да чините какву освету, не можете друго учинити нако огријешит себе и душу вашега покојнога брата, а сувише панут у немилост и у разсердбу вашега краља. Тога ради свијех вас архипастирски молим и Богом Вседржитељем заклињам да пристанете на мир по обичају земаљскому, и што суд хадетни рече да послушате и да се с реченијем капитаном умирите и ту жалост, коју супротиву њега имате, да из вашијех срцах изметнете, пак у христијанској љубави, како Бог заповиједа, мирно и љубезљиво да живите.

Ми ћемо сви, љубезна браћо, умријети и тешко нама ако један другога на овоме свијету живљећи не љубимо, ако се не смиримо с нашијем суперницима, на које жалост имамо и ако један другоме увређаје не простимо, нећемо на ономе свијету вјечнога покоја и блаженства имати и неће нам Отац небесни наша сагрешенија простити. Дакле, ради Бога, који је једино и вјечно наше добро и ради вјечнога веселија и радости, којега је Бог уготовио свијем послушним у рајске сладости вјековјечно уживати и наслаждати се његова божественога лицезренија, и опет вас молим да послушате како ви пишем, тако били од Бога благословени и тако ви Бог даровао на овому свијету сваку добру срећу и добри напредак у свему, а на оном вјечну радост коју вам и свим христијаном од свега срдца желим и остајем, уздајући се да ћете моје молбе послушати, 

На Стањевиће, Декебра 29, 1805.

Ваш доброжелатељ ВЛАДИКА ПЕТАР

35 Благородној господи ....

35 Благородној господи сердару, војеводам, кнезовом... и харамбашам и прочим духовним и мирским... и свијема Бјелопавлићима, Пиперима... о Господе здравствовати и радовати се.

Разумијели сте, како је Мустај паша, везир босански... танах и агах херцеговачкијех отправио војску под... кајмака на Сулејмана паше, такођер Смајил паше и трећега... ил паше, да без сваке милости и штедње харају и сијеку Дробњаке и остале жалостне Христијане, који су били принуђени себе бранити од тешкога зулума и мучитељства турскога и од самовољства зулумћарах и злочинацах, не имајући и не могући игда добити одбране од царева правосудија, будући херцеговски Турци, како је то... одавно времена узели самовољство и невољну рају како... незлобиве овце клали и по горам разгонили.

По христијанској и архипастирској дужности не могу... душом о тако плачевном состојанији речених Дробњака... жалим, јербо и да нијесу Христијани, него сами ослепљени... идолопоклоници, не би могло бити да моје срдце по чело... би они тако како и Дробњаци без кривице... и разореније били осуђени. Знам такођер... али моја љубезна браћо .. помоћи дати како приличи... Бога молити... неправеднога насилија... архипастирски совјетујем... настојте у своје мирно биће...

В прочем... остајем ваш доброжелатељ

ВЛАДИКА ПЕТАР

29. нојембра 1805.

34 Црмничанима

34 Црмничанима

Благородној господи сердару... и прочим духовним и мирским главаром... јунацима у Црничку Нахију драги поздрав и архипастирскоје благословеније.

Дајем ви на знање, да је дошао један росијски мађор Господин Петр Јаковљевич Дубјански, послат од нашега Високославнога Покровитеља с књигама, које нам дају... од милости и покровитељства царскога, а до мало ћемо, ако Бог да, и друге још веселије и боље гласове добити. Ја знам, да сте ви тешко увријеђени ради стоке, коју су вам Брајићи плијенили и за то сам вам послао једно писмо ових дана, молећи вас и заклињући, да станете... господин брегадир разговори с Брајићима... разговорио и он се господину брегадијеру... на сваки начин чинити стоку свеколику... не пристоји учинити... и за то је... Бубићу... није благословено, но проклето, ако послушати нећете у садашње вријеме не може бити, да се ми сами светимо, кад имамо нашега бранитеља, који за нас мисли, нако да изгубимо милост и обрану царску вјечно и да сами себе у несрећу увалимо. Ја вас увјеравам да ће ви љепше и боље изисти, ако послушате како вас молим и заклињем, него ли како ви мислите.

Ваш доброжелатељ

Нојемвра 17. числа

ВЛАДИКА ПЕТАР

1805.  года. 

33 Острошком игуману Петронију

33 Острошком игуману Петронију

Честњејши господин отац игуман Петрониј.

Из Вашијех и другијех писамах, којих сте ми послали, разумијем с великом мојом жалости да је турска војска ударила на Дробњаке. Ви знате како сам ја њих и ускоке и совјетова и препоручива вама да свакога учите што би они трпјели и с миром били да на себе више зло и несрећу не наведу. А сврх тога ја сам на исти начин писао свијем Дробњацима једно писмо јануарија, а друго сектембра и последње послао чрез Јефта Шећеровића; нијесу ме послушали, него пошли по наговору некијех који су били мојим писмам и наукам супротивни и који нијесу размишљали што се послијед из тога догодити може. Ја не могу мимо Височајшега мојега Покровитеља ништа учинити, а да су ме послушали не би то на себе дочекали. Истина је да су од тешкога зулума и неправосудија турскога до тога доведени иза како су толико пашах и капиџибашах доходили на Херцеговини да учине правду и суд рајетницима и не учинили ништа. Али боље бјеше да још трпе, како су неке силе времена трпјели, него ли да се зачну бранити у вријеме кад се обранити не могу, нако их једини силни и всемогући Бог од таквога неправетнога насилија обрани, којему их препоручавам и остајем ваш доброжелатељ.

Нојемврија 6. — 1805. Стањевиће.

ВЛАДИКА ПЕТАР