126 Граховљанима, Бањанима и Рудињанима

126 Граховљанима, Бањанима и Рудињанима

От Нас Владике Петра

Чеснијема свештеницима и свијема главарима од Грахова, Бањанах и Рудињанах драги поздрав и архипастирскоје благословеније.

Ето чујате и разумијете, како наша љубезна браћа и витезови србски изновице заратише с Турцима и сву њихову силу обратише пут Босне и Херцеговине, а Ровчани, Морачани и Ускоци, такођер и Братоножићи, и остали Брђани учињеше познанство међу собом... и да своју браћу христијане окупљају и приводе у јединство. Ја се на милост Божју надам, ако буде међу њима послуха, како сам им писа и наредио, да ће се они брзо саставити с војском србском, која иде на Тару. За то ви пишем, да се и ви договорите, како ћете се владати, и не пуштат да ве Турци преваре. А ето шиљем неколико главарах и мојега посланика у Трешњево, који ће се с вама разговорити за сваки посао, зашто ја не могах тамо доћи, како бјех намислио, будући ме устављају важни послови, који се тичу до користи и до поштења свега нашега народа. За то промислите за себе и за остале христијане херцеговачке; сада је дошло од самога Бога послано вријеме, да се хришћански род избави од тешке невоље и жестокога синџира и јарма турскога; али се хоће слога и послушаније, да сваки призове Бога на помоћ и да устане за своју вјеру и своју слободу с оружјем у руке, а навлаштито ви и остали, који сте изван турскога синџира. Ово ви у кратко пишем, а разумјећете од мојијех посланика све оно, што сам ја њима наредио да ви кажу.

В прочем, чекајући ваш одговор, остајем ваш доброжелатељ.

На Цетиње, маја 20. 1820.     ВЛАДИКА ПЕТАР

(„Дан” књ. 1. св. 3/4)

125 Пиперима

125 Пиперима

Разумио сам за ваше јунаштво, које сте учинили код Везирова Моста, слушајући некога калаша и новога господара и светињака у вријеме, кад ја послах моје књиге и моје људи, кажујући свакому, да је то један лажац и пријеварник и кад говорах, да га ишћерате, оли да га предате у руке мојијех људих.

Ја сам мислио, да ви познајете и довољствујете Великога Александра Императора Всерусијскога за својега господара и покровитеља, како и остали Црногорци и Брђани и да без његове воље и договора црногорскога и брдскога не може други господар у ову земљу бити, али ево видим, да сте ви од покровитељства Александрова и од јединства црногорскога и брдскога одступили и вишереченога калаша за својега господара примили, којега и данас више, него ли самога Бога почитујете и лажаво се с Турцима мирите и на истог калаша узданицу имате.

1819.

124 Бјелопавлићима

124 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Бјелопавлићима драго поздрављење.

Дајем ви на знање како сам писа Ђуру Јокнићу и свијема Пожаранима, молећи их и заклињајући, да те сиромахе Даутовиће на мир приме, да им зло плате, како суд рече. Тога ради и вама, господо главари и остали народе, а најпаче Вражегрмцима, усрдно препоручавам да и ви реченога Јокнића и његову браћу молите и закумите и да радите Даутовиће умирит судом и обичајем од наше земље; такођер и свакога Бјелопавлића, којему су Даутовићи из турске државе зла учинили, молим и страшнијем именом Божјим у три пута и у триста путах заклињам да их сваки на мир прими. Ако ли се нађе који непослушан, таквога остављам под најжесточајшим проклетством, да га сила Божија немилостиво порази и да му погине свака срећа и напредак и дом његов да остане пуст; тако и свакому осталому Бјелопавлићу, који би по миту, оли и по какву начину чинио смутњу и пакост да речени Даутовићи не остану на мир, а парвима и послушнијем јесам свакога добра желатељ

На Цетиње, Нојемвра 26. — 1819.

ВЛАДИКА ПЕТАР

123 Његушима

123 Његушима

От Нас Владике Петра

Благородној господи кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијема Његушима поздрав.

Писало се прије од стране главара и суда протопопу Станку и свијема Његушима за похару, што су учинили Мирчани у Коложун Поборима и на то одговора не дајете;

другу је књигу понио кнез Раде са собом, што пишу за пријевару, коју је учинио непоштено Дугодољанин; ни на њу не одговарате. Ево ми опет дође и трећа из Котора за покрађе, како ћете ви Његуши у истој виђет тко је укра и како је и кому је и мислим да нећете ни на ову ништа учинит ни одговорит.

Ви знате, како што знају и што су чули Црногорци остали од мене, да ја више за ваше после знати нећу, но ви чините и одговарајте како знате. Не бих ни сада писа, да се нијесте обећали до уторника доћ у суд; и ако ви не испуните ваша обећања, која су ви од поштења и од користи и не утврдите суд и начин, ја хоћу занаго испунит све оно што сам ви река, а видјећете хоћу ли.

Пошљите прве и ову књигу, нека се находе у Канцеларију да се послије зна што је Гуверан писа и како на њих нијесте кћели ни главе обрнут.

В прочем остајем за вазда поштеним доброжелатељ

Цетиње,

10.    сектембра 1819.

ВЛАДИКА ПЕТАР

122 Граховљанима

122 Граховљанима

От нас Владике Петра часному господину протопопу Ивану и попу Марку и Петру Јаковову и осталијема главарима и свијема Граховљанима поздрав.

Примио сам једно ваше писмо, у које ми пишете како ве Сулејман паша Скопљак зове да идете к њему у Требиње и како не смијете отићи, бојећи се од пријеваре, да ве не изгуби, како је изгубио два бега, који су на вјеру њему били дошли.

Ја сам по том писа једну књигу да знате куда мисли с војском, зашто је сваки дужан стојати на опаз и чувати себе и своја мјеста, када чује да се на комшилуку војске купе, и ја сам истому препоручио рају, која не може живјети од тешких зулума и која се разбјежала од невоље, те и мене досађује, и истоме је пошао одговор да је послан от цара и от везира да узапти зле људе у сву Херцеговину, и тако вели да правој раји неће никаква зла учињет, ни да с нама хоће ратовање, него да жели на комшилуку пријатељски мирно да живимо. Такођер ми пише да му повратимо рају, која је к нама добјежала, обећавајући се да ће и он повратити наше људе, који су у њихову земљу побјегли, ако их ми заиштемо. Али ми нећемо ни једноме Херцеговцу рећи да се поврати, пређе него видимо јарамазе и зулумћаре посјечене и повјешане по градовима од Херцеговине и приђе него ли паша суд и правицу у градове постави, да раја може мирно и слободно живјети. Ако ли ће се који од своје воље повратит, ми нећемо сметати никоме; ово исто можете и ви рећи да ћете к њему приступит, кад учини овакви начин и ја ви не могу рећ да пођете приђе оваквога начина, зашто се бојим, једно од тога да ме Бог не покара, ако ви се што зло догоди, а друго да ми се не рече, јере сам ја вашему злу кривац, него се ви владајте с разумом како најбоље знате.

В прочем Богу  вас препоручавам и остајем ваш доброжелатељ

На Цетињу, јулија 2.1819.

ВЛАДИКА ПЕТАР

121 Црногорцима

121 Црногорцима

От Нас Владике Петра и суда црногорскога и брцкога господи главарима и старјешинама у све нахије и у сва племена, поздрав.

Чули сте што су судници учинили на Предиш од добарах свијех, што су имали Станоје Вуков и Марко Петров Абрамовићи, зашто су на правду Божу убили Мирка Јовова из Љешева Ступа; за то су им куће запалили и развалили, а земље њих продали и глобу узели, а Станоја и Марка не могли уфатити, но су за ово учинили судници и ја сам потврдио сетенцу њихову, која је овђена у канцеларију, у коју пишу и суде да Станоје и Марко Абрамовићи не могу бит Црногорци ни у Црну Гору стат и који би их Црногорац уфатио и довео у руке суда земаљскога да му се дарује за оба цекинах у талијере педесет. А ко би њих примио у своје племе или у кућу дочекива, да та Црногорац има бит ћеран како и они и његово да се има узет и раздијелит по племенима. Ко би доша да каже да сакрива у кућу своју Станоја и Марка Абрамовиће који Црногорац, тому ћемо дат цекина двадесет.

Ово кратко објављујемо што је суђено у све нахије и у сва племена, да сваки зна и да послијед не би рекао е није чуо.

Али препоручујемо свијема главарима од племенах да на скуп племенски прочитају и да свакоме кажу, да свако зна што је суђено и што ће се догодити, тко би драго био, ако их доведоше живе, тако ако их тко прими у своје племе или кућу, а Абрамовићи да су вазда одговорници земљи.

В прочем остајем ваш доброжелатељ Цетиње, 1.јулија 1819.

ВЛАДИКА ПЕТАР

120 Кучима, Братоножићима и Васојевићима

120 Кучима, Братоножићима и Васојевићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи војеводи попу Мићу о прочим духовним и мирским главаром и старјешинам и свијема Кучима, Братоножићима и Васојевићима драго поздрављење.

Разумијем да је побјега из Пиперах и доша међу вама неки самозвани калуђер и лажни светињак Авакум, којега сам ја ћера да га уфатим, зашто вара и мути народ да се с Турцима бију. И бјеху га моји људи уфатили на Стијену у Пипере и били његовом тољагом да га доведу к мене, али је скочио проклети Мушика Савов с његовијем синовима и дружином, те га не дали довести.

Ја знам да је он у Србију народ наговара и мутио да се опет подигне противу Тураках, јер да није побјега од Милоша Обреновића, остао би у сенџир и у тавницу закован, да му кожа пуца под канџије, како и његовој дружини, који су уфаћени у Србију и на смртни кастиг осуђени, зашто такве бунтовнике сви цари и краљеви и сви поштени људи ћерају и они не находе нигђе мјеста, нако међу слијепим и безумним народом, који више лажам него ли истини вјерују, како што и тога калаша за светињака и за чудотворца почитују, а да је богоугодни и поштени чојек не би к њему ни приступили. Он каже да је посланик цара небескога и да има дара од Бога више него сви цари и краљеви, да га пушка не може убити и да на његово тијело ништа прионути не може. И слијепи народ вјерује, а особљиво видећи га гола, боса и гологлава и чујући његове лаже, како обећаје да ће злато наћи да га народу подијели, али то не смије говорит пред људима, који имају разума и који познају његове лажи. Питајте Стијењане нека ви кажу, када је говорио попу Радуновићу да га не води к мене, оли да ће му учинити да му се руке и ноге згрче и да му очи испану и је ли га поп за косе дохватио и под ноге сплеса, пак сву тољагу светитељску сломио, бијући га и вукући по земљи; је ли оста згрчен и слијеп, оли се здраво натраг повратио.

Ево како разуман чојек лажи познаје и лажавце ћера, а лакоме будале за њим као слијепци за слијепцем иду, докле у зло упану. Ви сте разумјели што је та напаст учинио код Везирова Моста и што су добили они, који су га преко мојијех књига и преко моје воље и науке послушали у вријеме кад сам говорио да га ишћерају и да са сваким мирно живе, зашто ја не желим рати ни с ким, него мир и тишину сусједску, како ми Бог и мој честити Цар заповиједа.

Ја сам дужан и вама казати да је то лажац и пријеварник, као и што је био у моју младост Сћепан Мали, којега слијепи народ за Цара почитоваше, не слушајући мојега стрица, покојнога владику Саву; тако и тога калаша безумна чељад почитују за светињака. Људи, који путом Божијем иду да Богу  служе и угоде, не мисле ни за какво зло, нако вазда за добро и не говоре сами себе да су свети, него да су грешни и окајани; а та је калаш до скора био у Шумадију хајдук и разбојник; пак и сада чини хајдучка и разбојничка дјела, наговарајући будале на зло, да се љуцка крв пролијева; и јошт има дрзновеније говорити да је светишак и Божји посланик. Није дакле доста, што је он крвомутник, него и сувише хулитељ преблагога Бога и поругатељ чина калуђерскога, зашто Бог у своје заповиједи забрањује најжесточајшим начином свако злочинство и безаконије, а прави калуђер ваља да буде добри и смирени чојек и да заповиједи божје слуша и не учини дјелом ни помишљенијем ништа, што би вољи Божијој противно било.

Чојек, који Бога служи и хоће да буде спасен, неће ни звијера убити, ни рећи да га убију, а камо ли человјека подобнога себе; јер он не жели никому зла, нако свакому добра, помишљајући да сви људи од једнога оца Адама и од једне матере Еве произашли и да је Бог свакога сотворио и заповједио да једни другим добро чинимо и добра а не зла радимо.

Сад разсудите, може ли крвомутник бити светињак у исто доба, кад чини да људи гину и једни друге кољу. Не стоји светиња у то, што он иде да боље народ вара гологлав, бос и одрпан, него светиња стоји у праву вјеру и у добра дјела, како Бог заповиједа.

Не будите, дакле, безумни и не дајте да вас речени калаш превари и да његовим лажем вјерујете, пак да се послијед кајете, него га ишћерајте да га међу вама није; нека иде у Шумадију да чудеса чини и да с Турцима ратује и нека онамо господство добије, које иште.

В прочем јесам ваш доброжелатељ.

На Цетиње, марта 12. — 1819.

ВЛАДИКА ПЕТАР