71 Црногорцима

71 Црногорцима

От Нас Владике Петра

свије мправославним Христијаном у нашој епархији ЦрнуГору и Брда — објављеније

Знано буди како доходише у много путах преда мном војевода Новак Бегов Дуровић, кажујући ми жалећи се да никојако не хоће стат за његовим сином Микотом Добрица, кћер покојнога игумна Петронија Дамјановића. Тако је опет доходила и Добрица, говорећи да неће никако за њим отист, ни у ту кућу. Више пута била је мољена и од ње стричева и братучеда, никојако није кћела послушат да стоји у Новакову кућу с његовијем сином. На сврху и ја сам јој сваки пут преставља све оне разлоге што Бог заповиједа и света мати црква и никојако није кћела ме послушат. Видећи ја ње непослух, говорим с властију од Бога мене даноју да се по данас може Микота оженит с благословенијем, ђе га буде ... и иста је Добрица по данас од Микоте слободна и да се може свуда удат размо Црне Горе и Брдах. И који би је Црногорац или Брђанин узео за жену, да је проклет он и његов дом и да га Бог порази и сокруши немилостиво.

У Манастир Острог, 29. Нојембра 1809.

ВЛАДИКА ПЕТАР

70 Дробњацима

70 Дробњацима

Од нас Владике Петра

честним свештеником и почтеним главарима и старјешинама и свијема вообште Дробњацима поздрав и архипастирскоје благословеније.

Знате како доходи к нама ваш војевода Василиј с дружином, будући послани из договора и согласија вашега, молећи да међу вама суд и уредбу поставимо. И по томе разлогу, ето шиљем к вама мојега синовца Станка на моје мјесто, којему сам наредио све што има с договором вашијех главарах чинити за корист и добро ваше и вашијех посљедњијех. Него ћете изабрати суднике и кулукџије људе разумне и богобојазне, како сам Вам у прво моје писмо наредио, који ће право по заклетви суд и правду свакоме чинити и држати међу вама мир и тишину домаћу. Да к мене ни један не доходи на давију без писма мојега синовца и главарах од суда, него сваки нека иде на суд пред главарима, који ће бит за то постављени да мир и правицу чине, међу којијема речени синовац мој хоће бити на моје мјесто, такођер и у сваку осталу згоду ђе би било до потребе против непријатеља, а ја, ако Бог благоизволи, мислим овђе зимовати, ђе се сада находим. Тога ради вам: пишем, да се најпрво Богу помолите и препоручите, пак да у љубав како браћа живите и да своје главаре почитујете и слушате, а при том да вијерни и усрдни будете к својему роду и отечеству и к Високославному Всеросијскому

Императорскому Двору, у коме, по Богу, сва срећа о благополучије наше и свега народа христијанскога стојит.

В прочем јесам ваш доброжелатељ

У манастир Острог, сектембра 30. — 1809. ВЛАДИКА ПЕТАР

69 Дробњацима

69 Дробњацима

От Нас Петра Петровића, владике црногорскога и кавалера русијскога главарима и старјешинама и свијема Дробњацима драги поздрав и архипастирскоје благословеније, Ето сам посла тамо мојега синовца Станка... Петровића и препоручио господину архимандриту... ентији, да и он дође к вама поради... како сам вам и приђе писа, тако ви... да суднике поставите и пандуре... чувате од Тураках оногошкијех и колашинскијех

и да се од њихова зулума браните, а цару царево, везиру везирово и заиму вашему заимско да дајете, како сте и до сад давали, зашто знам... ко ве Турци изаждену како мисле, и како су изагнали ... ли толико осталога Хрисћанлука, што је било около... оногошкога града, таде ћете ви голи и боси бјежати... нашој земљи, како су и остали добјежали и сву Црну Гору и Брда напунили, да се нема већ ђе ни стојати, ни куће оградити, а камо ли земљу за живовање што су наша мјеста каменита нема о чем... народ живјети, него иштите помоћ у вашега... и браните се од јарамазах и са нашом помо... бранит нећете, ако бјежите, ђе зна... ама не идите, јер су мене више јада и муке... ци на моје срдце него све остало. Гледа... њих и њихову дјечицу голе, босе, гладне и жа... ђе иду по улицама црногорскијем и брдскијем... чујући да неки од тешке невоље иду по Херцеговини те грабе ђе што могу зађести, да не умру са женама и с дјецом од глади, пак и за то мене не само од Хрисћанлука, него и од Тураках вавијек жалбе доходе, што подносити не могу, а ја не бих рад ни Турчину, који је добар и поштен чојек, никаква зла колико ни доброме и поштеноме Хрисћанину, зашто знам што ми Бог заповиједа. Тога ради и вам говорим да никоме зла и штете не чините, ко вам не чини, нако само да се од злијех људих браните, који цара својеге не слушају и који цареву ра... ше и разагнаше, а наредио сам и архимандриту и мојему синовцу, да уставе Морачане и Ускоке, да вам зло не чине, а такођер да ни Турке остале изван... нах и Колашинацах не чету... највише мојега синовца.

В прочем остајем ваш доброжелатељ.

У Манастир Острог ВЛАДИКА ПЕТАР

сектебра 25. -1809.

68 Црмничанима

68 Црмничанима

От Нас Владике Петра Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Црничанима поздрав и архипастирскоје благословеније.

Примио сам писмо из којега разумијем... да је вама Бећир ага Сердаревић писа, да му... држим ли ја ови мир што смо учинили. Ви знате... ја вама писа с Цетиња, пак опет пошто сам овдје... а Бећир ага такођер знаде, будући сам ја у свако моје писмо паши писа и навлаштито, пошто сам овдје доша, да му од наше стране пријеваре бити неће и по томе нити је потреба, да Бећир ага вас пита, ни да ви мене питате... ја мир у вријеме кад обје стране, лијепо знате да... тврдо и непоколебим и да желим што би га сваки тако држа. И сувише нека знате, ако би којему драго... или кнежина од Црне Горе ови мир поколебала од своје воље за икакве... како те што су међу вама и барском државом за које... да ја никада у то пристати нећу, приђе него ли би... заповиједи својега Господара нам објавили рат... им да ће учинити, зашто сам ја јучер при... од Тахир паше и знам да он не би мир... који вас молим и Богом заклињам... ма и турским људима смутњу учинили... барски људи вашијем учинили, можете Бећир аги казати, да он настоји учинити од увријеђених... кривце. А што ли се од мојега овдје доласка... био дужан и принуђен на ово мјесто доћи... доша, остала би кривица на мене у своје вријеме... вољни и слободни доћи или не доћи, у то вас... вами не може.

ВЛАДИКА ПЕТАР

В прочем остајем ваш доброжелатељ.

На Планиницу августа 5-1809.

67 Дробњацима и Пивљанима

67 Дробњацима и Пивљанима

Високопреподобному Господину оцу Архимандриту Арсенији и прочим све- штеником, такођер војеводам, кнезовом, барјактаром и свим воопште у Дробњаке и у Пиву живушчим христијаном, о Господе, здравствовати и радовати се.

Видећи да је вријеме за ваше избављеније дошло, пошиљем неколико Црногораца у Горњу Морачу и међу њима синовца мојега Станка, којијема сам наредио да се с вама састану и за опште народно добро разговоре и да на та станак буде г. Архимандрит Аксентије и главари од Ровацах и обје Мораче. И ако ви хоћете начин учинити и за своју срећу и слободу согласно из свега срца прифатити, ево за вас и срећа и слобода и ево ја с Црногорцима готов да ви војске пошљем, а ето наша љубезнејша браћа

српски витезови уједно с русијском војском близу ваше границе. Сад, дакле, то стоји у једно ваше согласије, које, ако утврдите и на ову садашњу згоду погледате, оно ће вас појуначити да сваки страх и трепет, како и ваша браћа Србљи, заборавите и да јуначко оружје у деснице ваше скоро и весело прифатите за избавити себе и своје посљедње од тешкога јарма и невоље, у коју сте, по издаји проклетога Вука Бранковића, четири стотине и двадесет годиштах сваке муке подносили, и ви ћете на та начин не само избављени бити, него и сувише своје отечество и славу добити, што ви од свега срца желими, при том, Богу вас препоручујући, остајем

Цетиње, јунија 5-га 1809.

Ваш доброжелатељ ВЛАДИКА ПЕТАР

66 Народном суду

66 Народном суду

Благородна господо.

Биће десет дана, откако сам разумио да се господин брегадијер и кавалијер Санковски из Петербурга на Тријесће повратио, али нијесам потпуно вјеровао докле јучер получих од њега извјестије и упознадох да је истинито доша здраво, весело и благополучно. Тога ради и вам ово радостно узвјестије саопштавам, а при том свијем препоручавам да порадите уфатити вјеру међу Свјетлоћама и Кавајама на Добрско Село и да приложену овдје копију с писма господина вице-делегата Зановића погледате, пак да призовете Дукана Милошева с Прекорнице и да учините по вашој дужности праведни суд за његове неприличне ријечи и пријетњу, што је он говорио и пријетио једноме судцу и офицеру францускога цара, зашто су то велике а не мале ствари: вријеђати офицерску чест — вријеђа се царска чест и достојинство. Нијесу ово Млечићи да наши људи могу чинити како су се у вријеме млетачкога владања научили, него Французи, који пријетње и самовољство трпјети не хоће ни од кога, а камо ли од једнога народа, који не може никада, особљиво на овако јадно и гладно годиште, да сваки дан не иду валом у француске градове. Што хоће та празна сила, кад не може десет данах живјети без онога коме пријети!

Ако један што зло францускому чојку учини данас, сјутра ће стотина Црногораца платити, који се у градове намјере, пак што ће бити, нако брука и срамота црногорска вјечно. Није ли љевше и боље с миром стојати и лијепо говорити, а своје разлоге праведно прикажевати суду.

Илија Ћеклић, на којега Ђукан Милошев дуг иште, не има у Будву, ни у друго француско мјесто нигђе ништа, колико има ли речени Милош, него то што је имао узели су му Глуходољани јесенас и стога је од невоље и сиромаштине с братом пошао у солдате.

В прочем њубезно вас поздрављајући остајем ваш доброжелатељ и слуга

На Стањевиће, априла 1809.

ВЛАДИКА ПЕТАР

65 Црмничанима

65 Црмничанима

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Црничанима драги и љубезни поздрав.

Децембар 1808.

Чујући, да се свеђер више војске француске сабира на Брајиће, послао сам вам једно писмо ономадне, а друго јучер, да и ви изидете на своје границе, али да никога не задијевате, ни да се мијешате у француске и брајицке после, него само да себе пазите и своје дужности испуњате. Тога ради и опет вам пишем и свакога Богом Вседржитељем заклињам, да ни горке ријечи не речете ни једном француском чојку, нити икакве зађевице и смутње учините приђе, него ли они учине и преко своје границе у нашу земљу војском наступе. А ја сам јутрос послао господину ђенералу једно писмо, на које чекам одговор и не надам се, да ће он противу нас обратити, а Брајиће хоће ћерати докле их освоји или прежене, да се већ никад ни један у Брајиће повратити не може, него ако којега видите реците им, нека иду и чине што знаду, да се међу нама и Французима у наша мјеста не находе. У толико ви станите у опаз мирно, како ве молим и заклињам, и вас Богу препоручавам и јесам ваш доброжелатељ

ВЛАДИКА ПЕТАР