66 Народном суду
Благородна господо.
Биће десет дана, откако сам
разумио да се господин брегадијер и кавалијер Санковски из Петербурга на
Тријесће повратио, али нијесам потпуно вјеровао докле јучер получих од њега
извјестије и упознадох да је истинито доша здраво, весело и благополучно. Тога
ради и вам ово радостно узвјестије саопштавам, а при том свијем препоручавам да
порадите уфатити вјеру међу Свјетлоћама и Кавајама на Добрско Село и да
приложену овдје копију с писма господина вице-делегата Зановића погледате, пак
да призовете Дукана Милошева с Прекорнице и да учините по вашој дужности
праведни суд за његове неприличне ријечи и пријетњу, што је он говорио и
пријетио једноме судцу и офицеру францускога цара, зашто су то велике а не мале
ствари: вријеђати офицерску чест — вријеђа се царска чест и достојинство. Нијесу
ово Млечићи да наши људи могу чинити како су се у вријеме млетачкога владања
научили, него Французи, који пријетње и самовољство трпјети не хоће ни од кога,
а камо ли од једнога народа, који не може никада, особљиво на овако јадно и
гладно годиште, да сваки дан не иду валом у француске градове. Што хоће та
празна сила, кад не може десет данах живјети без онога коме пријети!
Ако један што зло францускому
чојку учини данас, сјутра ће стотина Црногораца платити, који се у градове
намјере, пак што ће бити, нако брука и срамота црногорска вјечно. Није ли љевше
и боље с миром стојати и лијепо говорити, а своје разлоге праведно прикажевати
суду.
Илија Ћеклић, на којега Ђукан
Милошев дуг иште, не има у Будву, ни у друго француско мјесто нигђе ништа,
колико има ли речени Милош, него то што је имао узели су му Глуходољани јесенас
и стога је од невоље и сиромаштине с братом пошао у солдате.
В прочем њубезно вас
поздрављајући остајем ваш доброжелатељ и слуга
На Стањевиће, априла 1809.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment