52 Црногорцима

52 Црногорцима

От нас Владике Петра

Влагородној господи главарима и старјешинама и свијема Црногорцима у све нахије и у свако племе и кнежину драги и љубезни поздрав.

Дајем ви на знање, како сам био на уставке Васиљева-дне у Манастир под Лаством у Грбаљ на састанак са господином ђенералом Клаузелом, који је од цара францускога и краља италијанскога послан да будет намјесто ђенерала Лауристона главни заповједник врху све бокијељске провинције и државе дубровачке; а ту бјеше и господин ђенерал, који заповиједа војском, што се у Котор и у Боку находи, такођер и господин делегат од Котора. Ја се могу вам похвалити да сам веома задовољан остао по њихову разговору, видећи да они желе што би с обје стране међу једним и другим народом сусједски мир и љубав тврдо и непоколебимо пребивали, као што бивају и међу нашијем царима, а то је и моја највиша жеља и радост да тако буде, јербо истинито знадем и то вас увјерити могу, да ми без тога не можемо бити у љубави нашега Покровитеља, ни остати мирни и слободни ... велику несрећу и зло не дочекамо. Тога ради ја сам вам и приђе писао и на сваки земаљски састанак и свакому, који је до мене доходио, устмено говорио, тако вам и сада пишем и свијех вас у сваку кнежину архипастирски совјетујем и молим да у градове и на пазаре, а такођер и на друга мјеста у државу цара францускога и краља италијанскога ширним и поштеним начином улазите и да његове ђенерале и официјале како се пристоји почитујете, и они ће зам сваку љубав показивати, кад виде да ви мирно и поштено идете с њиховим војницима и судитимау сусједскуљубав живите и вама од њихове стране неће бити никакве кривице и напасти учињене и биће кастиган жестоко они који би се усудио то учинити. Но, ако се нађе икакав Црногорац да учини коју смутњу или зло њиховому војнику али судиту и не буде од нашега суда кастиган, а с тога зла и зађевице дочекате сви несрећу и муку у ту згоду, не можете нако самијех себе кривити и раздијелит оно што из тога добијете. Али ја и опет вас молим и Богом Вседржитељем заклињам да се до такве несреће не допустите, него да у вријеме промислите што се из ваше зађевице догодити може, пак да свако племе устегне своје племенике од свакога худога посла и дјела и да с миром стојите и тако ћете сачувати себе од сваке несреће и не само милост и добру вољу од нашега Покровитеља, него и од истога цара францускога добити, који је велики друг и пријатељ нашему Покровитељу.

Ово ви пишем за ваше добро и од овога писма остављам копију при себе, да не речете у какву несрећу да вам нијесам писа и дао на знање.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

На Стањевиће, Генвара 4.1808.

ВЛАДИКА ПЕТАР 

51 Народним судијама

51 Народним судијама

Благородна господо.

Разумијем из вашега писма, како имате намјереније помирити Цеклињане и Љуботињане, такођер и... с Бљелићима, а Загоране с Шофранцима. Ја се томе много радујем и желим, да ви Бог дарује срећу, да испуните ваше намјереније. Ето ви шиљем и моје писмо, писато истијем Цеклињанима и Љуботињанима. Ја сам јучер био у Манастиру под Лаством. како ће ви казати сердар Нико, на састанак с господином ђенералом француским; заповједником од Боке и Дубровника, и с ђенералом од Котора и депутатом. Ова господа нијесу ми друго говорила, нако ради судједскога мира, да на комшилуку у љубави с њиховијем судитима и војницима живимо, као што и наши цари у љубави живе. Ја сам од њиховога разговора веома задовољан и видим, да с њихове стране неће бити Црногорцима учињено никакве кривице, како би Црногорци зађели и сами на себе несрећу и зло навели. Тога ради вам препоручавам, да свакому говорите, нека с миром од свакога францускога чојка стоје и да највише о тому послу настојите, што не би од наше стране црногорске икакве смутње и зађевице било учињено.

В прочем љубезно вас поздрављајући остајем ваш доброжелатељ и слуга.

На Стањевиће        ВЛАДИКА       ПЕТАР

Генвара 3,- 1808.

50 Началницима Правитељства

50 Началницима Правитељства

Господо Началници Правитељства Суда Црногорског и Брцког.

Чујући од ваше прислате да сте смућени ради гласовах, који се народу црногорскому доказују, али те оказије није да буде смућења. А што су били стављени четири од суда црногорскога под арест, то је јавно, да Гуверан од Котора с осталијем непријатељима нашим сметају о миру међ попом Лазом и фамилијом Петровића, а то не за дуго, већ да би могли видјет у прво биће Црну Гору, јер Правитељство и Суд Црногорски јест драча у очи гувернадуру, властели, а и многијем, но толико уздам се у преблагога Бога да њихово мисљење неће наудит нашем праву.

1807.

49 Бјелицама

49 Бјелицама

Благородному господину кнезу Вуку и... и прочим главаром и старјешинам и свијем Бјелицама мир и здравије од Бога.

Ето видите што чине Озринићи, како једни ударају бити, робити и пљенивати нашу исту браћу и крајичнике Брђане, с којијема смо једну крв ради вјере и слободе наше проливали, а други такођер не престају давити јадне и жалостне Граховљане и Бањане, који су се при Црној Гори давно у Катунску Нахију приписали, како и сами знате и на службу нашега Покровитеља Великога Александра, христијанскога цара, своје куће и остало имуће изгубили. Пак и то није Озринићима доста јунаштва, него чујем, да су наканили и Мало-Цуце и Трешњево разселити и да су вас звали, или да им поможете, или да им не сметате то учинити. Ви знате, какву сте нам књигу послали, када сте из договора кнеза поставили и ваша два брата у суд земаљски на промјену оправили и како ја вашему књигу храним, тако се надам да ћете и ви уздржати и сохранити ваше обећање, које у исту књигу пишете. Ја мислим, да нијесу ови Озринићи у то дјело здоговорници и ништа више не жалим, него срамни глас, који по свијету иде, да Црногорци помагају Турцима клати и давати Христијане у вријеме, када је Бог сојединио српски народ, да се од турскога јарма ослободи и када христијанско оружје и срећа, хвалећи Бога, напредује и свеђер ближе к нама приступа. Али се надам, да остали Црногорци неће то име и срамоту на себе носити, него да ће бити што и остали поштени јунаци србски, који су себе ослободили, пак иду да и друге Србље помогну ослободити и да ће сувише тога Црногорца... нека срамота...

Тога ради вас и њих молим... да ви чувате себе и своје поштење и да се прођете од свакога посла и дјела озриницкога, који не би ни вас поштеђели, кад би могли друго оправит... намислили. Али ми можете чисто вјеровати, да се они у своје мисли тешко варају и да ништа... неће нако једну срамоту, од које се њихов... очистити неће у вијек. Ово ја вам пишем за ваше добро и за ваше поштење, зашто ево једна година данах, откада сте лијепо и складно у сваки начин земаљски били и ђе је потреба била на службу цареву и својега отечества јуначки, весело и добровољно постиђени, него да 

можете пред сваким отворена чела с поштењем и са славом изисти, да се нитко на вашу неслогу и на ваше злочинсто пожалити не може.

В прочем остајем ваш доброжелатељ На Стањевиће

декембра 20.1807. ВЛАДИКА       ПЕТАР

48 Режевићима

48 Режевићима

От нас владике Петра чесному оцу игуману Ђорђији и свијема духовницима манастира Режевића и благородној господи суђама и осталијема Режевићима и свијема, којизи су от нурије манастира Режевскога мир и здравије од Бога.

ВЛАДИКА ПЕТАР 

 

Имаће неколико времена, како сам долазио у ваш манастир, ђе бјесте сви на искуп, и ђе се жаљаше поп Андрија на калуђере од манастира, а калуђери на попа Андрију поради инорије. Сви знате да сам учинио међу њима сетенцу како ваш Архипастир, а то за смирит исте свештенике и прекратит међу њима инад, како сами можете сједочит, па послије некад једна страна, а некад друга, непрестано доходе жалит се о једне калуђери противу попа, поп против калуђера; стидно је чут. Тога ради вама пишем, тако ви Бог био у помоћ, ви испуните ваше законе дужности и носите ваше проскуре чистосрдечно у манастир, а ви духовници, како сте онадар пристали на сетенцу, станите и сада и испуњате ваш дуг свјашченически, јер је стидно вама свијема ходид по судовима и изискиват један на другога правде и мутит парохију.

Међу тијем остајем ијесам ваш доброжелатељ Цетиње 4-го Децембра 1807. ВЛАДИКА ПЕТАР

47 Црногорцима

47 Црногорцима

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Црногорцима који буду на пазар на Ријеку Црнојевића сабрани, драги поздрав и архипастирскоје благословеније.

Дајем ви на знање, како ми ове вечери дође писмо од господина росијскога Брегадијера и Кавалера Санковскога да дођем с неколико главараху Котор. И тако сам јуче с господином гувернадуром и осталијема Црногорцима, који се овдје намјерише, у Котор ходио и с господином француским ђенерал-ан-шефом и кавалијером Мармонтом и другијема ђенералима разговоре имао, који су нас лијепо дочекали и своју вољу објавили да је њима веома мило и угодно што би ови народи у сусједству мирно живјели, како што данас живе наши цари у миру и пријатељству. И сувише говоре да ће они кастигат својега чојка који би Црногорцима зла оли штете и пакости учинио. Но равнијем начином ваља да и ми Црногорци кастигамо који би њиховоме чојку што учинио. Ви знате како сам ја вас на збор на Цетиње молио, тако и сад свакога молим и Богом заклињам да идете на пазаре и у градове њихове мирно, да пазарујете лијепо и поштено без икаква инада и смутње, да се сваки устегне од неприличнога посла и крађе и да не би који за освету или икакву другу малу или велику ствар Приморцу или францускоме солдату што учинио, него да сваки офицерима стиму наноси и с солдатима лијепо пасаје, а с Приморцима лијепо живује, пак ће и вама лијепо и мирно бити. Ако ли се ко нађе да учини које зађевице и смутње и ако га не кастигамо, биће кривица нас свијех.

Такођер вас савјетујем и молим да ни Турке ни турске људе не бисте задијевали, него од свакога с миром стојали. Ово вам у хитњи сада на пазар пишем да чујете и разумијете и да сваки у своје племе и село може казати, а послаћу у сваку нахију и у сваку кнежину особљива писма.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

14. августа 1807. 

46 Новљанима

46 Новљанима

Благородному Господину Капетану, Суђама, Главарима, Старјешинама и свој Комунитади новској, о Господе, здравствовати и радовати се.

Будући јего Високородије Господин Брегадијер и Кавалијер Степан Андрејевић Санковски по височајшеј вољи нашега Всемилостивјејшаго покровитеља наредио да буду неколике компоније сакупљене, које ће имати лијепу плату и своје официјале, тога ради и ја вама пишем и препоручивам да се не бисте од тога уклањали, него расудили да је ваша дужност за корист и за поштење својега рода и отечества у свако вријеме радосно и добровољно ходити и доказати пред цијелијем свијетом ваше усрдије и привезаност к својему Високославному Покровитељу, такође и синовљу љубав к вашему дражајшему отечеству. Ја вас увјеравам да речене компаније, када буду собране под владањем забиљеженијех војводах, учиниће себе и свој Провинцији не малу корист и поштење, и да неће оне без остале војске од Приморја и Црне Горе мимо нашијех границах ни морем ни сухијем путем ходити, него са својијем оружјем и по својему начину обучени стојати на мјесто гдје потребно буде недалеко од мене и од мојијех знања, који ћу бити настојник врху тога дјела. Само ваља да буду људи од својијех војеводах постављени у потребиту уредбу, без које бити не може, то јест да сваких десет војника имаду једнога десетника, а педесет једнога подесетника, стотина једнога стотника или војеводу са својијема барјактарима, и сваки млађи да не чини ништа самовољно без наредбе и знања

својега старешине. Дакле, ја се темељито надам да ћете ви драговољно примити ово моје писмо и радосно испунити ваше дужности по желанију и вољи Г-на Санковскога, који о свакому добру и поштењу нашега народа радн.

В прочем остајем у Нови, 28-1а ноембра, 1806.

Ваш доброжелатељ ВЛАДИКА ПЕТАР