8 Ровчанима, Морачанима и Ускоцима

8 Ровчанима, Морачанима и Ускоцима

Петар, Божијеју милостију православни Митрополит черногорски, скендеријски и приморски.

Чесному господину оцу игуману Никодиму и прочим свештеником, благородним кнезовом, барјактаром, харамбашам и прочим главаром и старешинам и свијема опште Ровчанима, Морачанима и Ускоцима, о Господе, здравствовати и радовати се.

Казаће ви калуђер наш Григориј све на уста што сам му наредио од моје стране да ви рече, зашто они дан немах времена на... да се с вама, који бјесте дошли, разговорим, нити у ову (књигу све) изговорити могу, само ве молим да у љубав и у слогу међу се живите и да сиромахе хришћане у турску земљу не ћерате и да ... међу вама поставите и да се мирите с Васојевићима и са свијема, с ким имате које зло, тако и међу собом, и да немате примати и држати ни у једно мјесто никаквога калуђера иностранога, зашто видим да уче народ наопако и вјенчавају кријући безаконо и сваке рђаве ствари чине и варају народ и маме, па им се послије ругају, а не зна се ко су ни откуда су, но се од њих чувајте и ни једнога, који није од ове земље, не примајте, да ви није просто ни благословено, но проклето.

В прочем остајем, жудећи ви свакога добра и поштења,

Нојемв. 8.1795. на Стањевиће Ваш доброжелатењ  

ВЛАДИКА ПЕТАР

7 Режевићима

7 Режевићима

Благородној господи суђам, војеводам и прочим главаром и старјешинам и свем поштеному племену Режевићима мир, здравије и милост од Бога.

Ево је већ дошло вријеме, да ве молим поради ово стоке, да ми пуштите на зимовање на Вашу земљу, како сте и пасанијех годиштах. И за то шиљем ђакона Саву, да се с вама од моје стране разговори и да ве моли, по којему чекаћу ваш поштени одговор. А што се травнине тиче, када ове јесени међу вама, ако Бог да, дођем, нагодићемо се. У толико остајем свијех љубезно поздрављајући и жудећи ви свакога добра и поштења.

На Стањевиће, септ. 27. -1794.

ВЛАДИКА ПЕТАР на службу

6 Збору Паштровском

6 Збору Паштровском

Честњејшему господину Сави, архимандриту, ипрочим свештеником, благородним господам суђам, војеводам и свијем старјешинам од поштенога збора паштровскога мир, здравије и милост од Бога.

Знате, како се догоди зло и несрећа и како Сћепца Лукшина синови убише Ива Дивановића и ранише Станка Сћепчева и побјегоше с тога по свијету како злочинци, а оставише своје родитеље старе, ђецу луду и нејаку, која крива нијесу, на велике муке, да се скитају по туђијем кућама и улицама. Ја сам доселе писао двије књиге од молбе Ива Дивановића матери и стрицу и Станку Сћепчеву и свој њиховој својти, молећи а заклињајући свијех, да не би већ разурали те зидине од кућа Сћепца Лукшина и жито што је било посијано да не би потрли, и те несрећне старце да би пуштали у те зидине ђегођ живјети. Дакле ми нијесу никаквога одговора дали, нити су моју молбу и заклетву примили. А ви знате да су премного зла Сћепца Лукшина синови учинили; али се пак толико зла од похаре и сијечења интраде и разура међах и жежења кућах и осталијех штетах никад није другому чинило, што је њима учињено. Ја не жалим њих, који су зло учинили, али ми је жао те невољне старце и ту ђецу. За то вас свијех молим, да ви од ваше и од моје стране молите и у три пута страшнијем именом Божијем и свијем двором небеснијем закумите Дивановића и Станка Сћепчева и њихову својту, да те старце не ћерају и да те зидине од кућах не разурају и да већ престану чинити штете; доста су учинили. И који послуша, да му Бог да здравље и мир и свако добро и добру срећу; који ли не послуша и Бога се убојати не хоће, такви од силнога и страшнога имена Божија да будет проклет и да му погине свака срећа и сваки напредак од његова дома и да зле са свијем домом од крепке деснице Божије погине — а правим и послушним да будет Бог у помоћи.

На Стањевиће. јулија 25. — 1794.

ВЛАДИКА ПЕТАР ваш доброжелатењ на службу.

5 Ришњанима

5 Ришњанима

Влагородному господину капетану Николи и прочим господам капетаном, суђам и старјешинам и свему поштеному збору рисанскому мир, здравије и милост од Божества да будет.

Моја дужност веже ме и понуђа настајати о миру и љубави међу браћом Христијанима, а навлаштито међу онијем, ђе се уздам бити послушан, како се у вас уздам и надам. Знате како се догоди свађа међу вашијем братом Поповићем и једнијем Христијанином з Дражина Врта, и то је, како сам разумио, било смирено, само да они з Дражина Врта зове Поповића на кумство, да му дијете крсти, пак чујем да се находи таквијех, који просипљу пријекорне и рђаве ријечи, с којијех се опет зло може догодити. 

Дакле ве молим, тако од Бога били благословени, немоте да већ стога бива крвопролића, него ето ви пресвети и предрагоцјени дар милости Божије: звање на кумство; примите га, не одреците се да примите небесно благословеније, које ви свијем од драга срца желим и свакога молим и Богом Вседржитељем заклињам, да не би који у ови поса смета или реченога Поповића којијем начином на зло подига, али укорио и каком ријечи прикорио. 

Који ли би се такви наша, да је от Бога проклет и да му Бог среће не да, но да га његовом силом порази, а правим, богобојазним и послушним да будет Бог у помоћ, које љубезно поздравјам и остајем.

Ферфара 15. — 1791. На Стањевиће ваш доброжелатељ ВЛАДИКА ПЕТАР ПЕТРОВИЋ

4 Изјава Петра I

4 ИЗЈАВА ПЕТРА I

... Нема вјере у невјере; нема страха Божега, ђе Јуде, предатељи собра Христа, царују и газе вјеру и правду, заборављајући ону светињу и газећи је нечистом ногом за коју сав свијет живи и драгоцјени живот полаже! 

Но сад проклет био сваки брат Црногорац, који би добјегшег чоека и на саму вјеру невјерној траги из ове слободне земље предавао: у слободну земљу ступивши, ма ког рода или племена био син, мора бити слободан и јест, а не у робства вериге да пада, из које је измакао да слободу нађе. Наша врата слободе нек су сваком слободу иштућем отворена. 

И то нека ви је аманет, јер ако тако не узрадимо, онда ми нити смо слободни нити што вриједимо, нити заслужујемо звати се потомцима нашије славније прађедова, који су кћели и знали своју богомдану слободу уважавати и дијелити је и другоме чоеку, који је из чемерног и богомрског робства иште. 

А то је преко свега наша права христијанска дужност, остављена од Христа Спаситеља...

1790.

3 Морачанима и Ускоцима

3 Морачанима и Ускоцима

От нас Владике Петра главарима и старјешинама и свијема Морачанима и Ускоцима поздрав и архипастирскоје благословеније.

Знате, како сам вазда молио вас и заклиња, да међу собом мирно живите и да један другому пакост и зло не чините, пак чујем како је покојни кнез Радуле намјестио Петра Попадића на турску земљу, што је он држао и с договором истога Турчина, чија је то земља, да њему Петар даје доход, како му је и кнез Радуле давао, и тако је дао сто грошах кесима Турчину. Сад неки ваши Ускоци хоће да му ту земљу отму и да је раздијеле, како себе мало користи могу учинити, а њега сиромаха разурити и изагнати, да пође без стрва, који храни не само своју чељад, него и братину сирочад. За то вас молим и свакога страшнијем именом Божијим заклињам, немоте тога сиромаха ћерати и ту земљу грабити, но се прођите от њега и от његове напасти. Који ли неће послушати, такви да је у Господа Бога проклет и да му све буде проклетно и злосрећно, а правима и послушним да буде Бог у помоћ.

В прочем остајем ваш доброжелатењ ВЛАДИКА ПЕТАР Марта 14.1790. года на Стањевиће.

2 Глуходољанима

2 Глуходољанима

Од нас владике Петра благородној господи главарима и свима Глуходољанима поздрав и благословеније.

А по том ево разумијем и видим да неки људи иду те маме и варају народ да их воде некуђе преко мора, којим не може вјероват; они гледају своју корист, а не како ће вама добро учинит. Није вама тамо пута, нако да се брука с вама бије и да друге направљате и поштите, а себе губите и чест и поштење и гинете за туђу корист и да трговину од вас чине и ћесу напуњају. И који ће тамо поћи, да Бог да да му тамо буде зли пут и зла срећа, да срамотно погине и да га је анатема како Јуду предатеља и проклетога Вука Бранковића. Сувише вас молим и Богом заклињам, мирите се с Брајићима, а писаћу и њима и говорити.

10. јуна 1789.

Остајем жудећи ви свакога добра и поштења 

ВЛАДИКА ПЕТАР на службу.