6 Збору Паштровском

6 Збору Паштровском

Честњејшему господину Сави, архимандриту, ипрочим свештеником, благородним господам суђам, војеводам и свијем старјешинам од поштенога збора паштровскога мир, здравије и милост од Бога.

Знате, како се догоди зло и несрећа и како Сћепца Лукшина синови убише Ива Дивановића и ранише Станка Сћепчева и побјегоше с тога по свијету како злочинци, а оставише своје родитеље старе, ђецу луду и нејаку, која крива нијесу, на велике муке, да се скитају по туђијем кућама и улицама. Ја сам доселе писао двије књиге од молбе Ива Дивановића матери и стрицу и Станку Сћепчеву и свој њиховој својти, молећи а заклињајући свијех, да не би већ разурали те зидине од кућа Сћепца Лукшина и жито што је било посијано да не би потрли, и те несрећне старце да би пуштали у те зидине ђегођ живјети. Дакле ми нијесу никаквога одговора дали, нити су моју молбу и заклетву примили. А ви знате да су премного зла Сћепца Лукшина синови учинили; али се пак толико зла од похаре и сијечења интраде и разура међах и жежења кућах и осталијех штетах никад није другому чинило, што је њима учињено. Ја не жалим њих, који су зло учинили, али ми је жао те невољне старце и ту ђецу. За то вас свијех молим, да ви од ваше и од моје стране молите и у три пута страшнијем именом Божијем и свијем двором небеснијем закумите Дивановића и Станка Сћепчева и њихову својту, да те старце не ћерају и да те зидине од кућах не разурају и да већ престану чинити штете; доста су учинили. И који послуша, да му Бог да здравље и мир и свако добро и добру срећу; који ли не послуша и Бога се убојати не хоће, такви од силнога и страшнога имена Божија да будет проклет и да му погине свака срећа и сваки напредак од његова дома и да зле са свијем домом од крепке деснице Божије погине — а правим и послушним да будет Бог у помоћи.

На Стањевиће. јулија 25. — 1794.

ВЛАДИКА ПЕТАР ваш доброжелатењ на службу.