15 Поборима

15 Поборима

Благородна господо од комуне поборске.

Познато вам је, колико је смутње чинио калуђер Димитрије у манастир Прасквицу и како је за његова зла дјела из онога манастира прогнат. Ево има неколико времена како је поша у Градишта и напастује оне старце и не даде им мира ни покоја једнога часа. Његово самовољство јест супротива његовога калуђерства званија и његова дјела јесу толико нескладна, да по законима црквеним има бит лишен свакога манастира и свештеническе власти, како смутљивац и преступник устава манастирскога и својега чина. Тога ради вам јако препоручавам, да га чините дигнут из Градиштах и да оне три сиромаха старца оставите у њиховоме миру, у којем су вазда чесно живјели, докле је њега донијела несрећа мећу њима, који не пази друго, нако чинити смутњу и безпокојити калуђере и разурати црковно имање у свакоме манастиру, ђе дође. И како је то вама свијем довољно извјестно и није потреба, да ви у име тога надаље пишем, нако само да учините, како ви препоручавам.

Међу тијем и за вазда остајем ваш доброжелатељ.

ВЛАДИКА ПЕТАР

На Стањевиће, Јулија 25. 1800.

14 Брђанима

14 Брђанима

Петар, Божијеју милостију, православни митрополит и кавалер росијски.

Знате, како сам вама и свијема Црногорцима вазда и на свако мјесто говорио, молећи свакога и заклињајући да у мир и слогу међу собом живите. И колико сам труда и муке од почетка до сада претрпио, то само једини Бог знаде; и све радећи за обште народно добро и слободу без никакве хиле и лукавства, нако с правијем и чистијем срцем желећи видјети вас и осталу моју браћу от непријатељског јарма и зулума ослобођене. Нијесам искао моје сопствене користи и течења, него сам оставио цркве и манастире и све црковне и манастирске и домаће послове. Заборавио сам и моју душу и моје здравље, а пријенуо за вас и за другу браћу Црногорце, да не изгубите, него да уздржите своје поштење и славу и да утврдите вашу предрагу вољност и слободу, коју ви је Бог даровао мимо свакога народа у свијету, да ви туђин не господари и не заповиједа и да није господар од вашијех живота, женах и ђеце и от вашега имућа и домовах, но ви сами да поставите себе из договора уредбе и законе от вашега владања и суда, по којему можете злога чојка и непослушнога кастигати, пак се у слободи дичити и живјети међу собом како браћа мирно, поштено, без инада и сваке мрзости. Али ево жалости и несреће велике, што ја не видим да ви ово своје добро љубите, нити вашу вољност и слободу познати хоћете, коју ако једанпут изгубите от својега непослуха и злочинства, онда ћете спомињати моје ријечи и виђети јесам ли право говорио и јесам ли за обште народно добро ваше и свега народа нашега радио; али ће то бити у невријеме, ка(д) ви неће памет ништа ваљати. Ово ја не говорим само вама Брђанима, него и свима Црногорцима једнако, јер знам што је слобода и што је темељ от свакога добра на овоме свијету, а знадем и што је робство и невоља или сужанство и јарам туђи оному који га носи... Друге ви не остаје, него да од зла престанете и да се помирите, како најскорије и најбоље знате, пак да не ћерате своју браћу Христијане који су под турско копито и да им повратите њиове пљенове, које сте им неправедно уграбили, да ве сиротиња не куне и да зло од Бога на себе не дочекате. А ето шиљем тамо господу главаре и судце да се с вама виде и разговоре и да очисте смутње и зађевице, које нађу у ваша мјеста, и да потврде стегу и јединство међу свијем народом. Тога ради свакога молим и страшнијем именом Божијим заклињам, промислите за своје добро и послушајте што ви суд и ваши главари реку и осуде, како из своје душе познаду. Најпослије правично, не носите злому и пакосному чојку хајтер и не чините како је мило, но такве глобите и кастигајте, да се зло не чини. А што је до сад било, то радите смирит, и кога видите да је зло без невоље учинио от силе и от своје опачине, тога и кастигом покарајте и будите сви супротиву онога који послух и слогу размеће. Ја желим да вазда наша браћа из нашега народа буду у нашу земљу судци и да они, који буду на то мјесто из договора обштега постављени, владају народом и управљају по начину разумно и да свеђер више слава, чест и слобода и благополучје ваше обћено у мир и у слогу вашу срећно и честито расте и да ово дјеци вашој након себе оставите, нека она имена ваша у вијеку хвале и превозносе и нека могу радостним гласом говорити: „О блажени отци! О славни родитељи, наши велики витези и честити јунаци! блажена и преблажена витешка дјела ваша, блажене утробе које су вас родиле и дојке које су вас дојиле! Ви сте угасили међусобну рат и крвопролиће, ви сте поставили мир и тишину у своја мјеста, ви сте укријепили слогу и јединство међу народом и ви сте нам дохранили и оставили дражајшу вољност и слободу, а ми ћемо предраго име ваше у памети у срцима нашим с највећим благодарнијем до гроба носити и синовом нашим от рода у род остављати, нека име и слава ваша буде безсмртна!”

Ево, моји драги јунаци, што ја желим! Ево зашто се трудим непрестано и зашто моју душу и здравље полажем! Ево зашто сам добио неизбројене непријатеље и ево, познајте, у чему ваша срећа и вјечно добро и благополучије стоји! Сад, ако нећете ово љубити, миловати и држати и за ово свијем срдцем и вољом и са свом јакости пријенути, ви ћете бити сами себе и својој дјеци самовољни крвници и вјечни злотвори и мучитељи; а ја у то, како пред Богом тако и пред цијелим свијетом, не хоћу имати дијела, који остајем ваш доброжелатељ.

Фебр. 23. Год. 1800. ВЛАДИКА ПЕТАР

На Стањевиће.

13 Изјава Петра I

Изјава Петра I

... Ни саме ледене стијене не дам за никакво благо овог свијета, јер су и ледене стијене прекупане у јуначкој крви, јер би и сама праведна природа на такав вопијући гријех пролила сузе туге и жалости. И самим златом ово голо камење да залијете, нећете дочекати да мене вашим новцем придобијете. Нећу блага ни богатства, али оћу поштење, под којим заједно с мојим народом живим и умријети желим. Не може мене никакво благо усрећити, ако мога народа слава и срећа не цвјета и ако горде горе непомично и витежки своју горду главу не уздрже! Нити су се преклањале, нити ће док је мене жива и док слободне горе имаду јунака да крвљу задобивено отечество бранити могу. Само оштри мач то поискавање може ријешити, а моје ријечи и дјело неће. На сабљу смо добили. Без сабље не пуштамо, па макар јуначка крв до кољена потекла. Ако нијесте знали цијенити и познавати витешки карактер једног народа, то се сад учите нас малу шаку у овим горама познавати. Не да овај народ своју крвљу стечену аљину покидати, као што сте се ви научили од остале наше јадне браће под вашим самовољним бичем стењајуће чинити...

1799.

12 Црмничанима

12 Црмничанима

Благородному господину сердару Јову и прочим духовнаго и мирскаго чина главаром и старјешинам и свијема обште Црмничанима мир и милост од Бога да будет.

Знате што смо сви опште договорно овден на сабор писанога 28. марча отлучили и како смо рекли да ни један поса оли дјело графа Вујића примити нећемо, нити њега познати ни пуштати у наше црногорске ствари, да може имати икакве власти, ни чинити малога ни великога посла, него да ми живимо, како смо и досле без принципа и господара, докле и да Бог за нас промисли, а он нека иде на другу страну изван и изван нас и наше земље да господство иште; и тако се ми од њега и од његова свакога дјела одрекосмо и он се од нас и од сваке наше ствари одрече.

Ви ћете пак били примили моје писмо од 30. марча писано, из којега можете разумјети што мене и свему обшчеству црногорскому пише за тога чојка господин росијски генерал и каваљер Теодор Ушаков, заповједник од флоте росијске, и како сте из онога писма виђели, тако и сада опет из овога садашњега на исти начин можете виђети да се ја од графа Димитрија Вујића и од његова свакога малога и великога дјела пред Богом и пред цијелим свијетом отличих у вијек, тако се личим и одричем од свакога Црногорца ближњега и даљњега, који би се у икакав поса с реченијем графом придружио или договор који чинио јавним али потајним начином и који би њему ишта обећава и говорио, што нијесмо обштесаборно и договорно свиколици рекли и утврдили, како више у овом листу изговара, да ни њега ни његова обећања у вијек примити нећемо, него сам нека пази како ће и на коју страну из наше земље поћи.

Сад ако би се по нашему обштему збору и ријечи који чојек наша, да на други начин мисли чинити, него ли смо огласито учинили на састанак овдје пред истијем графом, такви човјек нека добро пази како ће одговорити не само једнијема Црногорцима и Брђанима, него и силнијема царима, који ће такве људе ћерати.

Ово ја вама и свакому осталому кажем да се који не превари и да послијед не речете, јер ви нијесам у вријеме казао. Сувише и то нека знате да сам ја писа господи ђенералима од обадва императорска двора, како смо учинили и како се јесам отличио од свакога посла и дјела графа Вујића и од онога који би његов друг био, да ни за чем не будем одговорник. Сад нека сваки себе чува, коме зло и несрећа није мила.

Б прочем остајем ваш доброжелатељ

Априла 3. — 1799. На Стањевиће, ВЛАДИКА ПЕТАР

11 Главарима

11  Главарима

Благородној господи главарима од Црне Горе, који буду на Кчево на пиће сабрани, драги и љубезни поздрав.

Знате, браћо, како вјеру међу свом земљом уфатисмо и заклетву и тврђу учинисмо: ко би убио чојка преко вјере, али остале кавге и зла учинио, да га сва земља ћера. Ето, дакле, уби Ожеговичанин Војнића поради несрећњега шићара, што су били узели браћи и сусједима у Граово на правду Божју, а находи се и осталије Катуњана, који су узели преко вјере неколико ствари, и за то би право и потребно било да се сви Црногорци јаве и такви људи кастигају, како су заруку на општи збор на Цетиње учињели, али је ово сада зимње доба, те се много људих подигнути не може без велике досаде и харча цијелога племена, у које би дошли, а годиште од свашта тијесно и оскудно. Тога ради свакога молим и Богом заклињам да вјеру држите како сте и обећали. Ако је то момче убило тога чојка од своје зле памети, без знања и договора ичијега, али ви можете правијема учинити мир и рукоставника ћерат, да му повратка није, и његово што се нађе узет под руком земаљском, а кућу му изгорјет; тако и остале, који је што фалио, глобит. Који ли се вама не би покорио и глобу дао, ано нека стоји до састанка и збора свијех Црногорацах, па ћемо га сви питат што чини.

В прочем остајем ваш доброжелатењ На Стањевиће,   

Нојембра 5. год. 1796.

ВЛАДИКА ПЕТАР на службу.

10 Говор Петра I

10 Говор Петра I

Љубезни витези и мила браћо!

Наш заклети непријатељ не шћеде на моје молбе од предстојећег крвопролића одустати и да се прође наше невољне браће Брђана, но надање имам у Свевишњега Бога, да ћете ви данас свирјепог врага стидно са своје међе проћерати. Он је окупио силну војску, али му је војска јадна и чемерна, а више свега нама ће сила Божја бити у помоћи. Ево смо дошли, мили моји витези и честити јунаци, дошли смо да с непријатељем нашу крв пролијемо; дошли смо да освјетламо образ пред свијетом; дошли смо да покажемо непријатељу наше вјере, нашег имена и наше предраге слободе да смо Црногорци, да смо народ, народ вољан, народ, који драговољно за своју слободу бори се до посљедње капље крви и сами најмилији живот на међи својих бесмртних прађедова оставља; али проклетог врага христијанства преко себе жива не пушта у слободне нама драге горе, које су наши прађедови, наши дједи, наши отци и ми сами праведно крвцом облили!

Има ли који међу вама, дражајши синови и изабрани цвијету моје Богом спасајсме и сваком нама срећно слободне државе, који не би драговољно ово своје добро, ову своју славу, ово своје витештво миловао, љубио и на обштем свјстском видику крвљу и животом избавио?! Има ли који, дични витези, да се устеже на крвавом овом јуначком пољу, мегдан дијелити? Ја сам, мили синови и предрага браћо моја, увјерен да нема, јер ви сами страшивице не трпите, јер ви страшивице за посљедње људе држите, јер слободне горе не рађају страшивице, већ дичне витезове, који знаду цијену јунаштва, који знаду цијену народног поноса и славе, која је ваш и с вама рођени вијенац!

Ви сте, драги синови, слободан народ, ви немате друге награде за вашу свету борбу до обране своје вољности; али знате да је награда слободног јунака: обрана слободе и милог отечества, јер ко се за другу награду бори, оно није племенити јунак, већ најмјени роб, ког витештво нема цијене, који јуначкога поноса и своје слободе нема.

За то су се, мили синови и љубезна браћо моја, наши прађедови борили, за то се и ми боримо, за то ће се и наше потомство борити.

Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!

Архипастирскиј благослов предајем вама и препоручујем вас и себе премилостивом Богу, да нам буде у помоћи, који све види и праведно руководи!

Цетиње јуна 1796. Год.

9 Црмничанима

9 Црмничанима

Честному господину протопопу Тодору и прочим свештеником, кнезовом и осталим главаром и старјешинам и свијема обште Черничанима мир и здравије од Бога.

Разумјели сте моју прву књигу, коју сам по Исајији Јовичићу послао на Вир, да дођете на станак да се разговоримо за наше потребне ствари, али ви не дођосте, нити ми на књигу отписасте. Ево се, дакле, неколико главара састадоше и који се на Цетињу договорисмо и вјеру до Малога Госпођинадне учинисмо и књигу од јединства и слоге међу собом написасмо, ако не кћеше Турци, да се сви од Острога до Сутормана и од Ловћена до Мораче уједно миримо, како смо уједно и заратили; ако не кћеше Турци, а но сви уједно и заједно да се бранимо и гинемо и да се не издајемо. Ако су два чојка од Цеклина углавили на понасе станак с Турцима, али такви састанци неће нингта ваљати, нити су остали Цеклињани и Ријечка Нахија у та њих договор. А ја сам писао паши, ако узоће, да се сви Црногорци и сви Брђани, који су с нама, једанак миримо, нека ни пошље брата, оли синовца, или Копилићевића, али Сердаревића на станак, пак од сваког племена и кнежине од све Црне Горе и Брдах по два чојка да пођу, да се с њима станемо и о миру и добру зборимо. Ако ли не кће, него у толико посла војску на Брда, како се гласи да хоће, ево неколико Катунске и Ријечке Нахије хоће заиста поћи у Пипере и Бјелопавлиће, а остали ће прилику виђет, пак што ће Бог дат нека буде. Богу се молимо и препоручујемо да он буде наш помошчник и предводитељ. Сад вас молим и Богом заклињам, пишите ми да знам, јесте ли ви у ови договор, како ви пишем, зашто сам ја пред главарима на збор рекао и похвалио се да ћете ви пристат што остала земља учини, него да не можете од сијања и прашења и од рати домаће на станак доћи. А мене заиста није воља ни на какво зло, него јесенас писах у Пипере и Бјелопавлиће да ухвате вјеру са Спужанима; тако и учинише, но у то Мећикуке посјекоше у Спуж преко вјере најбољег Мартинића; иза тога се зађеде бој и погибе један Мећикукић. Сад Осман-ага хоће да паша похара све Пипере и Бјелопавлиће за његовога братучеда, како што посијече на вјеру педесет Ровчана за његова стрица. А кад похара Пипере и Бјелопавлиће, тада ће опет с њима истијема, који живи остану, на нас обратит. Ја бих тамо доша да се с вама видим и разговорим, али ми није воље, зашто сваки час гледам, кад ће ми доћи глас да идем ђе потреба буде међу Црногорцима, како смо углавили. Ето ви шиљем књигу, што су главари учинили и подписали од Катунске Нахије, а таква је пошла и у Ријечку Нахију.

Но ве и опет молим ову ми књигу одпишите.

В прочем остајем ваш доброжелатењ

Јунија 26. — 1796.

ВЛАДИКА ПЕТАР на службу.