167 Црногорцима

167 Црногорцима

Благородна Господо Главари и Народе Црногорски.

Ево су прољетос о Ђурђеву-дне прошле тридесет и седам годинах, откада сам ја постануо владиком међу вама. Ви бјесте, у вријеме мојега у туђе краје путовања, своју слободу изгубили и под јарам скадарскога паше подпанули, слободу, коју су вам родитељи и прародитељи ваши с пролићем своје крви дохранили.

Ви не бјесте по нејакости или по недостатку праха и олова у такво срамотно поданство упанули, него по вашој неслоги и по вашему непослушанију, које и данас међу вама за несрећу вашу царствује и царствоваће, докле опет туђи јарам на себе не навучете.

Бог, који испитује срдца и у утроби человјеческој, пред којим ништа сакривено и потајно бит не може, знаде да ја нијесам престава идући с једнога мјеста на друго и радећи дан и ноћ за вашу слогу и јединство, да се избавите од турскога јарма и харача и да своју слободу к себе повратите. Ваше послушаније било је за вас срећно и похвално, ви сте при помоћи Божјој не само своју вољност отечеству повратили, него и својега непријатеља први пут у Бјелопавлиће страшно разбили, а други пут у Крусе сасвијем побиједили и његову главу одсјекли.

Ова је побједа вас совршено ослободила и ваше име на такви начин по свијету прославила, да се у историје, то јест у књиге штампане, ваше јунаштво и ваша слобода до нестања свијета спомиње.

Послије ове, Богом вам дароване побједе и добића, све моје мисли, сва моја жеља и све моје раћење бјеше обраћено да ви уредите међу собом суд и правитељство, на приличних вољности ваше законах, који ће народом владати и суд проводити, самовољство искоријенити, мир и спокојствије утврдити са сусједним и осталим државам, ђе би потребно било одговарати и учинит да добри људи буду поштовани, а зли кастигани. Отечество имаде ону чест и славу, која се пристоји истинито вољному народу, да закон врху свакога царствује и да је сваки преступник подложан кастигу према својега преступљенија.

Ово сам ја у триста путах вам предлага, знајући да без овога нигда срећни, нигда мирни и нигда поштени и славни бит не можете; и за ово сам ја давао у обшту касу, оли мирију, најбоља добра црковна, то јест земљу, гору и воду и ловишта од рибе у синачки метех и ви на сврху рекосте да ћете давати сваки домаћин од куће по пол талијера на годиште за одржаније правитељства и кулука, но своју ријеч не уздржасте.

(Недовршено). 1824.