133 Доњокрајцима

133 Доњокрајцима

От Нас Владике Петра

Честноме попу Луки и осталој господи главарима и старјешинама и свијема Доњокрајцима поздрав.

Дајем ви на знање како више трпјет не могу жалбе и сузе Андрије Чалете с Добрскога Села и дошао сам у одлуку да судим и сетенцијам, коју ви сентенцу и шиљем, од које остаје и копија у Народну Канцеларију.

Жалба на писмо предата ми у годиште 1817. од Андрије Чалете с Добрскога Села против Риста Даскала из Грбља, у коју се жали да је да 20. нојемвра истога года на вјеру и како побратиму четири цекина у талијере да му да жита, које жито, говораше Ристо, да му је у Зету и да га је преварио и нити му је да жито ни аспре.

Није се могло писат ни пратит жалба у Котор прије но дођу сједоци у Народну Канцеларију и да се питају с клетвом, је ли истина што Чалета говори. Доше, дакле, и свједоци Никола Петров Ђурашковић и Туро Станишин Јовићевић, који казаше да је истина и да су видјели када је да Чалета Ристу Даскалу четири цекина за жито. Послије је дошао и Саво Пејановић и каза да је он исти узајмио Чалети четири цекина да их да вишереченому Ристу да му донесе жито из Зете.

По овијема сједоџбама писало се у Котор у годиште 1818. мјесеца ферфара и попратиле жалбе Чалетине и свидјетељства од сједоках, на које писмо и одговара бивши капитен од циркула Супе да је три пута посила мандате кнезу Тујковићу да му доведе Риста Даскала и да му је кнез вазда одговара да га дома није; ма и ово пише цркуо када би доша, да ће послат за њега и да ће га држат у Котор, докле Чалета дође, да га подмири.

У све ово вријеме није престава Чалета доходит да плаче и не само за четири цекина што му је да, но да је још толико спенжа ходећи да тражи Риста да му да што му је на вјеру да.

Не могући трпјет непрестане жалбе и његове сузе, ја дакле судим како ниже:

У прву: да пишем вама и објавим сентенцу и да ви имате донијет у ову Народну Канцеларију од апрах које имате дат Ристу Даскалу цекина четири и на њих добит у пет година на разлог шест по сто, а то талијера два и по, које ће се аспре предат Андрији Чалети за подмир. Остављам на страну, што је гођ Чалета претрпио харча и муке и дангубе. Ако ви не кћенете донијет ове аспре, како говорим и судим, бићете у дужност четири Доњокрајца да попратити Риста Даскала до пред Котор и да га предате у руке депутату санитатскому г. Рафаелу, ђе ће поћ и Чалета с писмима другијема, па ће суд познат истину, ка што је ја познајем и овако судим, јер тамнице немамо. Ако ли ни једно ни друго испунит нећете, ано ви имате одговорит Чалети за талијерах десет ипо. Закони су по цијелому свијету, тко драго би био, у коју се власт би находио истинити кривац или дужник, да онога и власт суди.

У потврђеније овога ми имамо на писмо од ц. к. гувернера, тако и од капитана од циркула, који би драго ћесаров чојак у Црну Гору убио, укра, дужан био, да га ми можемо по нашему закону судити, како што и они, кад кога од нашијех у оваква дјела ухвате, и суде. И по том ја говорим, како тамнице у нас није, да аспре овђен донесете или да одговорите Добрљану или да се не хоће Ристо признати дужником, нити мисли за свидјетељства; од ове три разлога извадит се не можете.

Цетиње, октомбра 1821.