150 Црмничанима

150 Црмничанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима, старјешинама и свој Црмничкој Нахији драго поздрављење.

Чули сте, колико сам имао главобоље и досаде, докле се уфатила вјера међу Паштровићима и Брчелом и Подгором и Буковичанима, а и ви сте помагали, мислећи, да ће се прекратити зло, које је међу њима. И у ову њих вјеруучини зли почетак Миџор и уби преко вјере Радачу, али за такво убиство суд Ћесаров кће да уфати Миџора и друга му, ноутече, али даје благо, ко би их предао у руке од суда. Послије овогаубиства несрећнога, мене је у више путах господин капитан од циркула писао, да пишем Нахији и Брчељанима, да држе вјеру здраво Брчељани и остали, с ким су је уфатили, а да ће суд ТЗесаров тражити убивалце ђегођ буду. Ја сам овако писао у Нахију осталијема увјереницима, а Брчељани су му вазда одговарали, тобож вјерно, да ће с њих стране бити вјера, па сам и од имена све Нахије имао исте одговоре, да Брчељани преврћ вјере неће, а ето што учиње проклети Новак Лоровић, преко клетве и вјере узе стоку Крста Перазића. Лоровићу узета је стока у ратно доба и Ловорићу јесу Црничани и Црногорци намирили били стоку, коју су му Паштровићи узели. Но ево, што је још жалосније и срамотније, утекао је Лоровић стоком Перазића у сред Црмничке Нахије и Црничани је гледају, који су писали на име све нахије, да Брчељани до марча вјеру преврћи неће, која је књига пошла и у Котор. Ја бих вас молио за ваше поштење, да се договорите и из договора узмете ту стоку Лоровићу и да је предате Перазићу. Једно бисте учинили велико поштење и ваше књиге би у напријед вјеровате, а друго осталијема Брчељанима би колико гођ могла стока изист до планине, јер колико разумијем није мило Брчељанима, да је Лоровић узео стоку преко вјере. И ако овако учините, вјерујте ми, да ће ви и посад ваљат књиге и вјероваће их и надаље. Ја ви и ово хоћу писат да испуним моју дужност, ако жудите вама и вашијема посљедњијема добра, да не би се ко од вас Црничана умијешао с Брчељанима у бојеве с Паштровићима, да ве љута змија не удари, а Брчељани, што устраже наћи ће, а ја се од њихова самовољства и непослушанија личим, тако и сваки ко мене узаслуша. Спомените се, да ја од оваквијех књигах, што ви пишем, остављам копије, да не речете, јер ве нијесам учио.

Међу тијем послушнијема бити ћу доброжелатељ

Цетиње

Новембра 21.-1822.         ПЕТАР    ВЛАДИКА