157 Његушима

157  Његушима,

такођер Сердару и Кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијема Његушима мир и здравије од Бога.

Получивши ваше писмено обећање текућега јуна 12-га числа по римскому броју у Котор учињено, које сам од ц. к. губернскога совјетника и околичнога војеводе Пајтона примио, ја сам остао радостан, мислећи да ћете ви становито испуњат своје обећање вашијема подписима утврђено, будући видите да у то највиша корист и највише добро ваше стоји и да без тога нигда мирни и срећни бит не можете.

Питали су једнога мудрога и просвијећенога человјека, који је пријатељ најбољи и која земља јест најбоља? Ови је одговорио да је добар сусјед најбољи пријатељ и земља да јест најбоља, која се најближе куће находи. Ја мислим да је погодио.

Ви се, дакле, находите с Котором и с которском околином у најближе сусједство; ваше собствене користи и ваша срећа, пак и ваше поштење, громогласно вас зову и непрестано понуђају да по сваки начин своје обећање крепко држите и да се од тога нигда не одричете. Ваши сусједи биће вам добри и најбољи пријатељи и ви ћете уживати њихову љубав и пријатељство, ако од своје стране будете равним начином соотвјествовали и учинили се достојни сусједске љубави и пријатељства.

Сви народи у свијет, живећи једни с другијем и пограничну мирноћу и у согласије, уживају взаимне користи од трговине и взаимнуједан од другога помоћ.

Ја видим да високославни ц. к. гуверан не иште од вас нако то исто да и ви чините како и остали народи по свијету чине и да оно блаженство уживате, које од сусједскога мира и тишине происходи.

Ваши главари, који су овдје на Тројичин-дан доходили, могу вам казати моје науке и наредбе што су од мене примили, будући сам ја пред њихове очи живим образом представио све оне ползе и користи и све благополучије, које ви можете испољнујући своје обвезатељство, такођер и злополучије ваше, у које ћете себе нузринути, ако то не будете исполњали.

Ви сте се међу прочим у вишепоменуто писмо ваше обвезали да ћете неке лупештине чинит повратити, али платити и неке злодјеје ћерат, а неке не пуштават да иду у Бокељску Провинцију, ђе им није допуштено ходити, и не реците да то или друго не можете учинит, јер такви одговор не има мјеста, зашто слога и послушаније све може учинити.

Ви имате записане у ноту све лупеже и злодјеје, који се међу вама находе; сад промислите, оли је боље да те лупеже устегнете од крађе и злодјејства и да прекратите њихово самовољије за учинит да остали народ мирно живи, оли пуштит да они чине што хоће, а цијели народ да остане под жестоки гњев једнога силнога цара између најсилнијих царах од свијета, да срамотно гинете сви поради неколико лупежах, који и по божију закону и по свијем законам цијелога свијета имали би бит кастигани.

Ја с великом жалости чујем да срамотно име на свијех вас и на сву Црну Гору с таквијех лупежах остаје, јербо се не говори: украде ови или они по имену и презимену, но: украдоше Његуши, украдоше Црногорци. И ово само, вријеђајући ваше обште поштење, што је по мојему разсужденију за вас најдраже, имало би возбудит и подигнут

срдца ваша противу свакога, који би унапријед дрзнуо на икаква дјела у ћесарску државу поступити, не штедећи брата ни сина, ни осталога сродника ни пријатеља за очистит самијех себе од таквога срамотнога имена и за доказат да нијесте сви лупежи и да за поштење знате.

Спомените се, о Његуши, добро да је ваше обвезатељно с вашијема подписима писмо у Беч послано, од којега једна копија при мене, а друга при вама остаје. Ја вас архипастирски совјетујем и свијема говорим да врху овога великога и важнога дјела лијепо разсудите и да без свакога прекословија своје обећање испуњате, јер инако бићете сами себе кривци од сваке несреће и зла, које би вам се за несполненије ваше дужности догодило.

Ово ви пишем за ваше собствено добро, испуњајући моју дужност, коју сам вазда испуња, но како не имам силе да вас принудим на послушаније, тако остајем пред Богом и пред више поменутим височајшим гуверном чист и прав од свакога вашега и осталијех Црногорацах неприкладнога дјела, да не будем Богу  ни гуверну одговорник. В прочем јесам ваш доброжелатељ Цетиње, јуна 20. — 1823.

ВЛАДИКА ПЕТАР