127 Ријечкој Нахији

127 Ријечкој Нахији

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свој Ријечкој Нахији драго поздрављење.

Знате како су дошли неки Црногорци из Цариграда, а неки погинули од Подго- ричанах. Такођер и то знате како је ови народ вас затворен од ћесарске државе

стражама поради чумне болести, која бјеше уљегла на многа мјеста у нашу земљу и у турску наоколо нас и која из Цариграда нигда не излази. Но откада је Бог ону болест од нашијехмјестахуклонио, ја сам непрестано радио пишући и молећи високославни гуверан ћесарски да би погледао на ови сиромашни народ, који под овијем затвором не може живјети и да би његове пазаре и градове отворио и страже од границах дигнуо да се Црногорци могу слободно с Приморцима мијешати и у градове улазити. И тако је гуверан моје молбе и разлоге примио и хоће данас или сјутра отангаде дигнут и градове отворит, зашто сам ја с мојим писмом увјерио и сигура господина капитана од циркула да сви, који су од ваше нахије и од катунске дошли из турске земље, или ће долазит, да ће доходит овдје да чине контомацију под стражом и он се на моју ријеч наслонио и пуштио да овако буде. Сад разсудите је ли ово лијепо и можемо ли што љевше искати, зашто се мене чини ова ствар веома добра и корисна за нас. Но ако нећете послати амо све, који су досле и који би посад из Цариграда дошли, ја вас увјеравам да ће се опет јаче и жесточије страже поставит и све затворит, да се већ за ускоро не отвори, но вас Богом Вседржитељем заклињам, шаљите што скорије те људе овамо и не допуштите да цијели народ изновице остане затворен поради десет или двадесет људих.

А што се до Црничке Нахије тиче, ја сам писа да они такођер под стражом у доњи манастир чине контомацију. Но Црничана има премного, једва би у једно племе могли стати у куће, камо ли у један мали манастир, за то Црница остаје, како што и сама говори, да се ни с ким од државе ћесарове и од Црне Горе у садашње вријеме не мијеша. Тога ради вам пишем да се и ви чувате, да у Црницу не идете и да се с Црничанима, навлаштито с Грађанима, не мијешате, докле сви ови људи не учине котомацију, како ово моје писмо изговара.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

На Цетиње, јула 2. — 1820.