138 Бјелопавлићима и Пјешивцима

138 Бјелопавлићима и Пјешивцима

От Нас Владике Петра

Благородној господи духовним и мирским главаром и старјешинам и свијема Бјелопавлићима и Пјешивцима драго поздрављење.

Колико сам ја радостан што је русијски Цар с његовом дружином заратио турскому Цару да избави христијански род испод тешкога јарма и сенџира турскога, толико сам опет жалостан, знајући ваше и осталога народа нашега самовољство и непослушаније, јербо знам, ђе слоге и послуха не има, да је ту свака несрећа и срамота и свако зло и безаконије што може на свијет бити и да такве људи сви народи од свијета мрзе и ћерају како срамотне злодјеје и безаконике. Ово ће се и вама и свијема Црногорцима догодити, ако слоге и послуха имати нећете, јербо је вријеме до тога дошло, али да се прославите, оли да у вјечну срамоту и поруганије останете.

Ви знате како је самовољство некијех Бјелопавлићах угнало праве Пипере у турске руке и мене тешко увриједило, пак разсудите, каково добро може бити, кад један човјек или два могу такво зло самовољно учинити, не слушајући ни молбе ни заклетве ничије.

Ја се у Бога крепко и несумњено уздам да неће Пипери за дуго вријеме под турску заповијед стојати, али ми остаје жалост на поменуте самовољнике бјелопавлицке, не мање него ли на пиперске главаре, који су се Турцима, како Вук Бранковић, предали, да сва Брда и Црну Гору под турски јарам подложе.

У петак пред Покладе, то јест 27. прошлога јануарија, дошао јс росијски баил из Цариграда у једну фрегаду с његовом фамилијом под Нови, који је Цару турскому рат

објавио. Говори се да ће кроз неколико данах у Боку постојат или неће; а јучер дођоше неки Бајице из Бара, који кажу да су свиколици из барске државе пошли у Скадар и да је дошла једна росијска нав под Бар, од које су се Турци јако уплашили. Она је, мене се чини, дошла на уходу, пак ће и опет поћи, док вријеме дође да се на други начин поврати.

В прочем јесам ваш доброжелатељ

На Цетиње, ВЛАДИКА ПЕТАР ферфара 2.-1822.