135 Ораховљанима и Подгоранима

135 Ораховљанима и Подгоранима

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Ораховљанима и Подгоранима поздрав.

Није, мислим, ни једнога Црногорца, а камо ли црногорскога главара, који не зна с коликијем ја усрдијем радим и колико желим и труде моје постављам да Црногорци са сваким ћесаро-краљевским судитом мирно и лијепо живе и да таквијем начином живећи, раде заслужити милост и благоволеније од његова ћесар-краљевскога величества, који своју височајшу власт до наше убоге границе простире.

Ја и сада на исти начин вам и свијема осталијем Црногорцима говорим, увјеравајући вас да без овога начина никада сретни ни од Бога благословени бит не можете и да нијесу сада она времена, како Брчељани мисле, која бјеху у доба принципа млетачкога, којизи се могаху не само Црногорци и Приморци за своју несрећу и душевну погибељ слободно бити и мирити, но и Приморцима између себе не бјеше забрањено исто чинити.

Али данас нити је принципа ни онога самовољства и злога обичаја, који бјеше у његово вријеме, него ево, по милости Божјој, у сусједство наше царствујет правосудије великог императора австринскога, који становито хоће да ови два народа у сусједску љубав и мирноћу живе и да смутљивци будут кастигани, јербо он не држи пет стотина хиљада и више војске у свако доба на оружје готове, нако за обрану својега цраства и својијех судитах и за чинити суд и правду у своју државу и свакому иностранцу, којему би од његових судитах кривица била учињена.

Ви добро знате колико сам ја радио да Брчељани прекрате бојеве, које чине с Паштровићима, представљајући им пред очи све оно што се може догодити за њихову несрећу, али они не кћеше нигда послушати, него и сувише преговорише неке од другијех племенах ближњијех од Црнице и од Грађанах и од Љуботиња да умијешају и обуку у своја зла дјела двије нахије. И ово је учинило да пазари ћесарски буду затворени и да сви Црногорци остану у кривицу како и они који су с Брчељанима противу Паштровићах ходили.

На сврху ја послах главаре од Катунске Нахије у Брчеле, уздајући се, како ви бјех писа, да ћете и ви са ш њима саставити се и да ћете уједно, на један или на други начин, привести Брчељане, Подгоране, Буковичане на послушаније, но будући ви не дошли, а ови главари не могли без вас ни молбом ни силом ништа учинити, вратише се како рањени назад. Сад ми не остаје друго, нако питати вас, свако племе понасе оли од свијех уједно, да ми истинито кажете и одговорите, ко је с Брчељанима, ко ли није, да умијем Ћесаро-краљевскому Гуверну одговор дати, јербо сам ја вољели да једно племе непослушно ћера, него ли да цијели народ за злодјејство тога племена гоне.

За то, дакле, у свако племе пишем и особљиво моја писма једнако писата шиљем, да сваки разумије и да ми скоро одговор пошљете, које не хоће с ћесарскијема судитима мира, како што Брчељани не хоће, да остаје на рат, па што добије да буде његово, а ја се од тога личим и сваки Црногорац који мене послуша.

В прочем богобојазнијема и послушнијема јесам доброжелатељ

Цетиње,

21. Декемвра 1821.

ВЛАДИКА ПЕТАР