154 Бјелопавлићима

154  Бјелопавлићима

От нас владике Петра преподобноме господину оцу архимандриту, благородној господи сердарима, војеводам, кнезовом и свијема Бјелопавлићима поздрав.

Дође преда мном Мојаш Аћимов и донесе тастаменат покојне Јатите, која је тастаменат учињела пред главарима и свједоцима на ње умрли час, у који пише с разлогом да оставља ње баштину Мојашу Аћимову. Ја сетенце и тастаменте, што чине главари од нахијах и од племенах, не буцам, но пофаљујем, како што и ови тастаменат потврђујем. А то нијесу праве ни богобојазне шћери Јатите, које своју мајку нијесу шћеле у старости до смрти придржат и од ње мираз узет, но како их она куне, тако их и, ја кунем и њих мужеве, ако се проћ неће од Мојаша Аћимова, који је покојницу држа и она је познала његову љубав и оставила ту баштину; да је имала и што више, мислим да би му и јошт оставила и то му никакав суд узет не може. А што тражи Грујица Благотин, јер му је ђед под Турчином ту исту баштину држа, ја сам ви залуду више пута писа да не зборите за баштине која је чија била под Турчином, а ви не пристајете, но сами са свијећом зло иштете. Нека зна сватко да ја у садашње доба давија примат не могу, јер имамо другије посала, но нека и не долазе, и ако никако слушати нећете архимандрита, сердара и војводу и још три друге поштене главара, како ви драго, а што они суде шестина, то ја подпишујем.

В прочем остајем послушнијема за вазда доброжелатељ

Цетиње,

3. априла 1823. года.

ВЛАДИКА ПЕТАР