156 Његушима

156 Његушима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Његушима драго поздрављење.

Знате да сам ја вама и осталијем Црногорцима како словесно, тако и писмено свагда говорио, молећи вас и заклињући, да престанете од свакога неблагопристојнога и худога дјела и да лијепијем и мирнијем начином радите живјети са сваким ћесаро- краљевским подложником, да официре и страже ћесаро-краљевске почитујете и да им достојну част и стиму наносите, да на пазаре мирно приступате, да оружје на назначено мјесто остављате, да преко санитатскога кордуна, кад буде постављен, не преступате, да поштено своје после и трговине оправљате и да за никакву ствар, која се догодила, али која би се унапријед догодити могла, самовољне освете не чините, него што који

има од ћесарскога судита искати, да судом, а не самовољном осветом иште; једним словом у кратко рећи, да сусједски мир и тишину свето и непоколебимо држите.

Ви сте такођер од мене не једанпут, него и триста путах чули, како сам ја при свакоме случају вас и остале увјеравао, да су прошла она времена, која бјеху у доба бивше републике млетачке, који су вас и Приморје на свако злодјејство и на сваку самовољу и освету научили, кад то исто и међу речене Приморце не бјеше забрањено, него допуштено чинити, који бијући се једни с друзијема получаваху прах и олово од оне власти, која у Котор сушчествоваше.

Ја сам непрестано радио искоријенити из вас и осталијех Црногорацах све оне мисли и намјеренија ваша, која бисте у себе могли имати, како што сте у доба речене републике имали.

Ја сам вам у свакому обшчеству у све нахије представља разликост, која је међу овијем временом и садашњим, доказујући вам силу оне републике и силу великога Императора Австријскога и ви сте по мојему представљенију и кажевању могли разумјет и познат ову разликост, која би имала вас научит и привести на мирно и кротко погранично живљење.

Ово је све служило за собствену вашу славу и за собствени ваш покој и тишину, у коју највише ваша срећа и највише добро и благополучије ваше стоји. Но ја с великим оскорбљенијем мојим видим, да неколико злијех људих, а највише из вашега племена, не хоће чути и разумјети ништа, нако оно, што их њихово скврно и погано злонравије и самовољство учи. И ето вам шиљем писма, која сам синоћ из Котора примио, да видите до чега су вас речени злодјеји довели и што ће вам се свијем догодити, ако те злодјеје од њихова злодјејства не устегнете и не поженете и ако врху тога чисти и становити одговор до гредуште сриједе, то јест до 29-ога числа овога исходећега маја не дате, како сте се пред господином капитаном од циркула обећали.

Сад промислите и погледајте на ваше состојаније, је ли то праведно, је ли поштено и је ли добро и похвално за вас, да цијели народ од вашега племена буде затворен од државе ћесарске поради неколико лупежах и разбојниках и да сви у њихов број останете под срдитост једнога силнога цара, од којега бисте могли вашим лијепим и мирољубивим поступком благовољеније и милост заслужити.

За не допустити, дакле, себе до такове највише несреће и погибељи ваше обште, хоће се да совршено на вијеки поменути злодјеји буду од злочинстваудаљени, а заудаљити и пресјећи њихово злочинство хоће се ваша слога и согласије, да будете сви једне воље и једнога срдца и помишљенија, не штедећи брата, ни сина, ни другога никога, који вас и наше поштење не би жалио увриједити, и који би цијели народ у несрећу ставити ктио. Тога ради вас молим и Богом Вседржитељем у три пута и у триста путах заклињам, да учините себе начин, како ћете живјети у милост, а не под гњев високославнога ц. к. гуверна. Који ли се нађе тому начину и слоги вашој супротиван, такви од Господа Бога Вседржитеља да будет проклет и од свакога црковнога посла одлучен.

В прочем јесам ваш доброжелатељ и слуга

Цетиње

Маја 25. -1823.

ВЛАДИКА ПЕТАР