160 Његушима

160  Његушима

От Нас Владике Петра

Превосходитељному Господину Губернатору и Сердару и Кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијема Његушима драго поздрављење.

Знајући ваше и свега народа состојаније, ја с великом жалосћу и са сузама видим да сиромаш живјети не може и да се по турској земљи разбјежати хоће, неки од глади, а неки од зла и од напасти братске. Ето видите да пута ни проласка ни на једну страну немате, него је све затворено од домаће рати и сувише од дуговах, које Цеклињани и остали људи ишту да им плаћате.Ја сам вас и пређе молио да се с Цеклињанима на који

гођ начин нагодите, да би барем жене ваше могле ходити на Ријеку, но ви за то главе не обраћате. Ето приступа јесен и зимње вријеме, да чобани и стока ваша не могу по планинама стојати, но ви и за то не промишљате да им зимницу нађете, него чекате докле их снијег у Приморје ужене, пак тадер да им начин учините, кад мука дође, а не кад се учинити може. Ваш одговор, који сте ми послали на писма господина капитана од циркула ја сам понаправио и посла у Котор, јер он не искаше нако вашу запреку за ваш приступак у државу ћесарску.

Ваше пријетње јесу ваши највиши непријатељи, које подижу власт околичну на срдитост противу вас истијех и ваша неслога јест највиши крвник свега вашега обшчества и злотвор свега народа црногорскога. Ви не гледате на ваше биће и состојаније и не пазите како бисте боље и мирније живјети могли, но како ћете себе на сваку банду затворит, ако слоге и послушанија не будете имали и ако не престанете од свакога худога дјела и од сваке пријетње и од неприкладнога збора. Вама ће ово писмо бити супротивно, намјесто тога што би ви имало бити мило и пријатно, но ја не гледајући на то, за испунит моју дужност, свијех вас молим и Богом Вседржитељем заклињам да слогу и јединство међу собом учините и да се разумно и благопристојно владате и с лијепим начином с ћесаро-краљевскијема властима и судитима поступате.

Међутијем јесам ваш доброжелатељ и слуга

Цетиње,

Августа 25. — 1823.

ВЛАДИКА ПЕТАР