153 Бјелопавлићима

153 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи архимандриту Јосифу, сердару Михајлу, војеводам, кнезовом и свијема Бјелопавлићима поздрав.

Дајемо ви на знање како је дошао преда мном Стојан и Милош Радулов Павићевићи, који кажују како су им навалили сокодржице силом, да је Стојан наредио и рекао Радовану Пајову да дочека Марка Павићева да га убију и узму све што је ћера и носио при себе. Стојан каза да се стио за ово клети, како никада ни знава ни никому поручио није да Марка Павићева орусфаре, но да га сокодржице вјероват не хоће, но силом да на њих намећу напаст.

Сви ћете главари моћ боље познат какви су ови два брата — али какви су гођ, по суду и по правици клетва је њихова, то Стојана њега да закунете, како и остале што се куну и оправљају и ако се закуну да у то ништа крив није, ваља да га и вјерујете, ако ли се не мога оправдат, ано како говори, да је проклет сваки они, који неправедно на сиромахе и на сиротињу намеће кривицу. А шћаше Стојан да се куне и на мој крст, како ништа не зна за ово што му соци говоре и сокодржице, но га ја пуштио нијесам да се куне, јер није овђена никога и ког за ово тражи, то нека се тамо оправи, ако мора, јер је његова клетва.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

Цетиње, 6. марта 1823. Года.           ВЛАДИКА     ПЕТАР