143 Катуњанима

143 Катуњанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Катуњанима, који, буду на обшти састанак у Ћеклиће, драго поздрављење.

Видећи вашу неслогу и домаћу рат у сва племена од ваше Нахије, ја с мојом највишом жалошћу и плачем видим да сте сви сами себе и својој ђеци највиши крвници и непријатељи душевни и тјелесни и да сви ђаволи и сви ваши непријатељи од свијета не би могли толико зла, ни толико штете и срамоте вам учинити, колико ви сами себе чините. Ви сте од Бога отступили и страха Божија изгубили, ви сте грехоту и срамоту заборавили, ви за душу и поштење не мислите, ви се не можете крви брацке наситити, ваша слава, ваше поштење, ваша похвала и дика и ваше јунаштво стоји у вашу домаћу рат и неслогу, у коју највишу своју срећу и радост находите.

Сви народи, који у турску земљу живе, непрестано раде да се из невоље избаве и ослободе, како чујете. И ви и остали Црногорци у исто доба радите да своју слободу изгубите и да у вјечну срамоту и невољу, мимо свијех осталијех народах, останете, и нитко вас не силује да тако чините, нако собствена ваша воља и зли обичај, који не хоћете никојако оставити. Ви чините оно што знате, но не знате што чините. Ви никога не слушате, ко за добро ваше ради и говори, а нека дође који лажац међу вама, сви ћете му вјеровати што ви рече, који ће бит од вас почитоват, како што су и први почитовани били, неки за цара, неки за пророка, а неки за светитеља и за чудотворца, но истини и поштени чојек не има међу овим народом мјеста.

Ја се чудим, како ви мислите живјети једни с другијема у рат и са свакијем наоколо себе у немир. Спомените се, Црногорци, да ваше злодјејаније и самовољство неће гуверан ћесарски трпјети и да ја нећу за ваша дјела вазда одговарати, а ви да за то ни главе не обраћате. Ја бих вас молио и закумио да погледате на ваше биће и состојаније и на садашња времена и ствари од свијета, које чујете, пак да промислите

за своје живљење, како ћете живоват и своју ђецу након себе оставити да ве послије не проклињају.

Али знам, што ве ја више молим да од зла предстанете и да за своје добро радите и што се ви више заклињете да ћете слушат, то се ви скорије на ваша дјела обична повраћате. Тога ради нити вас могу молити ни заклињати, него ви само ово кажем и говорим да поради вашега самовољства и непослушанија идете трчке на своју погибељ, која није од вас далеко, ако се на други начин не будете владали. И ово што ви пишем запазите и ово писмо храните, од којега остаје при мене копија, да не речете послијед, јер ја нијесам испунио моју дужност.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

Цетиње,

маја 22. — 1822.

ВЛАДИКА ПЕТАР