148 Катуњанима

148 Катуњанима 

От Нас Владике Петра

Превосходитељному господину Губернатору и благородној господи сердарима и војеводам и кнезовима и прочим главаром и старјешинам и свијема Катуњанима драги и љубезни поздрав и архипастирскоје благословеније.

Разумио сам с мојом радости да је међу вама лијепа слога и послух био у Пјешивце, за које ви срдечно благодарим и захваљам, молећи се Богу  да вам и у напријед дарује братску љубав и послушаније за ваше и свега народа вјечно добро и благополучије. Такођер чујем, како сте рекли и наредили Дољанима, ако се мисле повратит у До, да најпријед пошљу своје главаре овдје да им свиколици договорно с мојијем знањем дате начин и сетенцију, како би се слободно повратити могли. Тако су, дакле, и дошли из договора све своје браће кнез и Мићун Станојев, који иду ка вама на општи састанак и сабор све ваше нахије, и ви ћете од њих разумјети, како се предају свиколици у ваше руке и како од вас не одступају, нити хоће бјежати по турској земљи од вашега суда и кастига, за који су били заслужили, говорећи да већ никад неће чинити како што су пређе чинили. Ја знам да су они доста зла и безаконија учинили и да је сваки Катуњанин на њих иједак и срдит био, али и то знам ја, а знате и ви, да би боље за њих било да сте им десет оли и двадесет главах посјекли, него ли што су похарани опаљени остали, јер да нијесу куће и остало изгубили, могла би се опет остала чељад некако окопиркати и одржат жива, ма су и у то они криви, но нијесу свиколици једнако скривили ни за то, ни за остало, а платише сви и своје куће и друго имуће изгубише.

У овакву, дакле, згоду ваљало би да и ви разсудите и да се смилујете и погледате на њихово трудно биће, у које се сада находе. Ви сте пошли на њих да осветите зло које су ви учинили и ето сте осветили нешто главама, а нешто кућом и похаром, што је за њих много теже и жалостније, него да сте за сваку главу по двије главе посјекли, и то сте сви јединокупно и договорно учинили. Ја вас молим и Богом Вседржитељем заклињам да пребијете све зло, које су Дољани вама учинили, за оно што ви њима свиколици учинисте, да већ за то поговора не буде.

Сувише вас молим и заклињам да ухватите вјеру међу свом вашом нахијом за свако зло, које се досад догодило у Катунску Нахију, тако и с Брђанима, да може народ с миром ходити куда који хоће и да могу Брђани слободно пасават к вама и ви к Брђанима, е да би когођ жив остао од глади и од велике невоље, коју очима видите.

Ваше највише добро и највиша срећа и корист стоји у вашу слогу и у ваше послушаније, да вјеру до новога жита утврдите, и који би се наша да учини освету за икакво прво зло, оли да започне изновице које злодјејаније преко вјере чинити, да таквога смутљивога злочинца сви договорно ћерате и кастигате и да таквому руку не држите.

В прочем маже вам казати свештеник мој Стефан Лазаровић све што му је од мене наређено, којега шиљем међу вама с мојијем крстом мјесто мене самога, зашто ја доћи не могу од болести, коју имам у ноге.

Ваш доброжелатељ и слуга

На Цетиње, нојемвра 18. — 1822.

ВЛАДИКА ПЕТАР