148 Катуњанима
От Нас Владике Петра
Превосходитељному господину
Губернатору и благородној господи сердарима и војеводам и кнезовима и прочим
главаром и старјешинам и свијема Катуњанима драги и љубезни поздрав и
архипастирскоје благословеније.
Разумио сам с мојом радости да је
међу вама лијепа слога и послух био у Пјешивце, за које ви срдечно благодарим и
захваљам, молећи се Богу да вам и у
напријед дарује братску љубав и послушаније за ваше и свега народа вјечно добро
и благополучије. Такођер чујем, како сте рекли и наредили Дољанима, ако се
мисле повратит у До, да најпријед пошљу своје главаре овдје да им свиколици
договорно с мојијем знањем дате начин и сетенцију, како би се слободно
повратити могли. Тако су, дакле, и дошли из договора све своје браће кнез и
Мићун Станојев, који иду ка вама на општи састанак и сабор све ваше нахије, и
ви ћете од њих разумјети, како се предају свиколици у ваше руке и како од вас
не одступају, нити хоће бјежати по турској земљи од вашега суда и кастига, за
који су били заслужили, говорећи да већ никад неће чинити како што су пређе
чинили. Ја знам да су они доста зла и безаконија учинили и да је сваки
Катуњанин на њих иједак и срдит био, али и то знам ја, а знате и ви, да би боље
за њих било да сте им десет оли и двадесет главах посјекли, него ли што су
похарани опаљени остали, јер да нијесу куће и остало изгубили, могла би се опет
остала чељад некако окопиркати и одржат жива, ма су и у то они криви, но нијесу
свиколици једнако скривили ни за то, ни за остало, а платише сви и своје куће и
друго имуће изгубише.
У овакву, дакле, згоду ваљало би
да и ви разсудите и да се смилујете и погледате на њихово трудно биће, у које
се сада находе. Ви сте пошли на њих да осветите зло које су ви учинили и ето
сте осветили нешто главама, а нешто кућом и похаром, што је за њих много теже и
жалостније, него да сте за сваку главу по двије главе посјекли, и то сте сви
јединокупно и договорно учинили. Ја вас молим и Богом Вседржитељем заклињам да
пребијете све зло, које су Дољани вама учинили, за оно што ви њима свиколици
учинисте, да већ за то поговора не буде.
Сувише вас молим и заклињам да
ухватите вјеру међу свом вашом нахијом за свако зло, које се досад догодило у
Катунску Нахију, тако и с Брђанима, да може народ с миром ходити куда који хоће
и да могу Брђани слободно пасават к вама и ви к Брђанима, е да би когођ жив
остао од глади и од велике невоље, коју очима видите.
Ваше највише добро и највиша
срећа и корист стоји у вашу слогу и у ваше послушаније, да вјеру до новога жита
утврдите, и који би се наша да учини освету за икакво прво зло, оли да започне
изновице које злодјејаније преко вјере чинити, да таквога смутљивога злочинца
сви договорно ћерате и кастигате и да таквому руку не држите.
В прочем маже вам казати свештеник
мој Стефан Лазаровић све што му је од мене наређено, којега шиљем међу вама с
мојијем крстом мјесто мене самога, зашто ја доћи не могу од болести, коју имам
у ноге.
Ваш доброжелатељ и слуга
На Цетиње, нојемвра 18. — 1822.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment