76 Катуњанима

76 Катуњанима

Превосходителному господину губернатору и благородним господам сердаром, војеводам, кнезовам, барјактаром и прочим главаром и старјешинам и свијема у сва племена и села Катуњанима мир, здравије и милост од Бога.

Знате, љубезна браћо, како прољетос одисмо проз вашу нахију и како повратисмо праве Ожеговичане и умирисмо Вешковиће у Загарчје с Бурићима и вјеру с Берђанима уфатисмо, пак иза тога уби син Јока Стојановића правога Ожеговичанина којега бјесмо нашли права и на ријеч све земље повратили дома, а проклети Андрија Хоташ, 

изагна све Ћуричковиће и Миогошане с Вешковићима и поломи сетенцију земаљску, како чујете да већ ниједан Церногорац није сигур који је с ким мирио и да никаква сетенција не може бит тверда која се до данас учинила ни која би се по данас чинила. Сад, љубезна браћо, промислите може ли вишега крвника и непријатеља земаљскога бит от таквога који сетенције земаљске буца ихоће да понови стара зла и кервопролиће у Церну Гору да се један с другијем сваки дан коље и да се већ нико умирит не може.

Ја истинито видим, ако буде на вољу Андрије Хоташева и његове дружине да већ за Церну Гору збора неће бити нако свакијем злом и срамотом. Тога ради вам пишем и свијех вас молим и Богом Вседржитељем заклињам да себе до такве срамотне погибељи не допуштите него да устанете и да пођете на Кчево и да кастигате Јока Стојановића сина и реченога Андрију Хоташева с његовом дружином, пак оталем и на остала мјеста ђе кога видите да је фалио да свакога глобите и кастигате како који буде заслужио и да опет повратите Ђуричковиће у Загарчје да не иду у турске руке. Ја знам да ћете све оправит и зле људи устрашит само ако из свега сердца посегнете и јуначки скочите и ако међу вама слоге и послука буде, зашто нити ће Чевјанин или Загарчанин оли икакав остали Катуњанин да по миту оли по хајтеру, оли по својти и по другому икаквому неправедноме начину стане зле људи от кастига земаљскога бранити, такви от г-дина Бога вседержитеља да будет проклет и да му свака срећа и напредак погине и дом његов живушчаго не остане. Сувише вас, браћо Катуњани, молим и опет Богом Вседержитељем заклињам да будете у слогу и да самоволно ништа не чините без знања и договора господина гувернадура и осталијех главарах вашијех и да радите утвердити међу вама јединство и послух и отворити Берђанима и осталијем христаћима слободни пут преко ваше нахије, нека се ваша слога и јединство чује и нека се хрисћанлук весели, а непријатељи плачу и нека се можемо за друге после договарати који се тичу до ваше собствене користи и славе, јер ако садашње згоде пропуштите и ако нећете овако чинит како ве молим, ви ћете пуштити сваку срећу и свако ваше добро и поштење које већ нигда нећете стигнут.

Впрочем Богу вас препоручавам да ви дарује разум и отвори очи да познате своју волност и слободу и да ве научи на свако добро дјело да се о бољему послу договарате, а не о домаћој рати и немиру. Тога ради пошаљем к вам с овијем писмом мојега калуђера Стефана Лазаровића који ће ви и на ријечи моје мисли казати који јесам.

На Цетиње, јулија 24,   Вашдоброжелатељ и слуга

1811.

ВЛАД[И]КА ПЕТР.