107 Катуњанима

107 Катуњанима

От Нас владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Катуњанима драги поздрав.

Ето шиљем ка вама мојега калуђера Стефана Лазаровића, како ћете из моје друге књиге разумјети, навлаштито да ви прочита нисмо од г. војводе, заповједника од све бокељске и приморске околине и да вам из њег по реду протумачи, нека чисто знате, што која изговара и нека видите, може ли то бит и хоће ли ћесарска власт трпјети, да Црногорци у његову државу хајдукују и краду, да његове страже и судите не поштују, да преко санитатскога кордуна силом у ћесарску земљу улазе и да чине што сами хоће, а кад кога у лупештину или преко кордуна убију, или га ухвате солдати, или мјештани и ухваћенога предаду суду у руке, да Црногорци за такве преступнике и злодјеје самовољно освету чине, који су ходили сами од своје воље на погибију и заслужили да погину, оли да буду ухваћени и кастигани по њиховим дјелам и заслугам. Ја вас молим, да та питања лијепо разумијете и да добро запазите што изговара, пак да разсудите, можете ли све уредбе и законе царске и краљевске инчтожити и поплесати, које сви цари и краљеви држе и које ни један цар на свијету не може поплесати, а ви Црногорци хоћете бити врху свакога. Погледајте на себе и на своје биће... имате ли толику силу и јакост да то чините и помислите... силе... Наполеона Бонапарте, који имаше близу... под своју власт и небројено благо... уређаје и све законе на свијет поплесати... гордост и сила поплесана и он затворен... од својијех дјелах, а закони и уредбе царски и краљевски... својој силиисветињи како сујавили, јошт боље и јаче утврдили... једнако у све државе заповиједају, да сваки слободно може... иностранога, олити рећи странога чојка, који би икакво... злодејаније у туђу државу учинио, да на то мјесто осуђен... од оне државе, у коју је зло учинио и да за то поговора нема... у царску државу крадете, грабите, пљенивате и освету за лупеже и разбојнике да чините, пак на ћесарске пазаре и на остала мјеста ћесарска да безочно и срамотно гинете. Не мислите јер ћете безчестно похватани и потурчени бит, ка и живине на комарду, нити размишљате да без ћесарских пазарах живјети не можете и да сте ви једна мала гњида према силе ћесарске као једна муха према силнога лава. Ја с великом жалосћу и са сузама видим, да сви ваши непријатељи и сви ђаволи од свијета не би вам могли толико зла, толико штете ни срамоте учинити, колико ви сами себе чините. А што је фајде жалит и плакат, кад више љубите зло, него ли добро и срамоту, него ли поштење и кад не слушате, што ве ја учим и совјетујем и што ве молим и заклињам. Али је приступио близу вријеме, на које сте ви сами довели и које ће вас научити, да се залуду кајете од својих дјела и од својега самовољства и да спомињете моје ријечи и моје науке и када ви кајање неће помоћи. Ви мислите, да и сад можете чинит оно што сте чинили у доба принципа млетачкога, но ја вас увјеравам, да се у те мисли и те како варате; није данас принцип млетачки у сусједство, но силни император аустрински, који не би трпио насиље од икога на свијету, а камо ли ће трпјет Црногорце, нити је то Херцег... робље доводите и на одкупе дајете и који у Херцеговину погине... доводите, него ће се то садашње јунаштво... учинили претворит у горки плач и у сузе... ако не учините како изговара у писмо г. капитана околичнога, а за освету ево вам пут и начин како можете вашу... лупештине и преко кордона санитатскога погинула... слобода да свакога ћесарскога чојка, којега бисте... у своју земљу уфатили и чисто познали, да је зло... по својему суду и законику кастигат, да ви за то царска власт ни слова проговори, тако и онога, који би злом, оли лупешкијем начином мимо вашијех стражах ходио, када би санитацки кордон и страже поставили, да чувају своју земљу од кужне болести, ма не инако нако за несрећу и погибељ вашу, од које ваља да се чувате како од живог огња, да ве не опали. А што сам више споменуо Херцеговину, ви сте одбили од себе Граховљане, Бањане и Рудињане, ви ћете и Херцеговце нагнати... злочинством, да се и Христијани и Турци соједине и да понављају старе пандурице, пак да четују како су и приђе четовали, а ви да останете међу два огња и међу двије државе затворени и ћерани с обје стране. Ја бих вас молио и Богом кумио, да се до тога не допуштите, али знам да ми вјеровати нећете, да то може бити и да ћете још горе и злосрећније чинити, кад ја вас молим и заклињам, који јесам несрећни међу вама доброжелатељ ваш.

Цетиње   ВЛАДИКА       ПЕТАР

18-га јуна 1818.