96 Дробњацима и Жупјанима

96 Дробњацима и Жупјанима

От Нас Владике Петра

Благородним главаром и старјешинам и свијема Дробњацима и Жупјанима поздрав.

Знате како сам ја вазда учио вас и наставља на добро ваше, пошиљући међу вама моје људе и моје књиге и говорећи у свако доба да цару царево и везиру везирово и заиму заимско благо дајете и да од свакога Христијанина и Турчина с миром стојите, који ви ништа не чине, а да се од јарамазах комшицкијех и колашинскијех браните, који царске и везирске заповиједи не слушају и који су вас на сваке зле начине мучили. И да сте ви, Дробњаци, моје књиге послушали, не ћасте бити прије похарани и попаљени и не би се сад никакве војске на вас купило. Али неколико злијех људи, који се међу вама находе, доведоше први пут војску, пак ето је и други пут воде.

Ја сам ви писа м послао књигу по Милану Брку да знате што ми везир босански пише и биће ви Томан на ријечи казао што сам му говорио и моја књига каже како сам вас молио и заклињао да се прођете од свакога зла дјела и хајдуковине и како сам везира молио да устави војску, докле ми од вас одговор добијемо и он је и уставио, а ви нити ми одговор на књигу достависте, нити моје молбе послушасте. Сад кликујете Брђане на помоћ; не знам на који разлог. Ја сам и Даут бегу Реџепашићу писа, молећи везира да би турску војску уставили, зашто жалим праву сиротињу. Људи ваља да зло дочекају овога и онога свијета, који свако зло самовољно чине и никога не слушају, ако им за добро говори.

Ево и сад шиљем серашћер Ченгић паши и осталој господи турској једну књигу, молећи их да праву сиромаш не ћерају, него јарамазе, који су цареву рају разагнали и зле и самовољне људи, који међу стоје да уједно ћерамо. И ако тако кћеше учинит, ја ћу, ако Бог да, у Острог доћи, а што тизи злочинци кликују Брђане, нека добро знате да је и ко мене слуша нећу рати с Турцима поради злијех људи, које сам ја молио и кумио да с миром стоје и нијесу ме кћели нигда послушат. Ја знам да је наш Цар с турскијем Царем у мир и имам цареве заповиједи да мирно с Турцима живимо и желим тако у миру живјети и никога не задијевати, нако они нас зађеду, но не надам се да ће то учинити. Дакле, Брђани немају тамо преше, нити су ти хајдуци Брђанима ни Црногорцима ... доносили по Херцеговини ... преко мојијех молбах и заклетвах грабили ... па нека сад отворе јунаштво сами и нека се прођу од Брђанах и нека Брђани с миром стоје да се у њихова дјела не мијешају. А вама осталијем сиромасима, ако моје књиге лијепијем и пријатељскијем начином писане не помогоше, нити ће ви хајдуци ни Брђани помоћи, неко један Бог, којему праву сиротињу препоручујем.

4. априла 1817.