109 Благородној господи главарима

109 От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима, старјешинама и свијема Катуњанима драго поз- дрављење.

Бићете примили и разумјели прва моја писма, а данас с овијем шиљем мојега калуђера Стефана Лазаровића, навлаштито да ви прочита писмо, које сам примио од господина ћесаро-краљевскога капитана, заповједника од Бокељске Провинције и да сваку ријеч лијепо и чисто истомачи, молећи вас да добро разумијете и запазите што која изговара, а особито што вели да ви хоћете царске и краљевске уредбе и законе хулити и по својему самовољству врху свега бити, које ни један цар у свијет похулит не може.

Спомените се да су ово ријечи преко мјере велике и страшне, а помислите на силнога Наполеона, францускога императора, који имаше близу стотину милионах душах, што бјеше освојио под своју гордељиву власт неправедно и хоћаше да поплеше све уредбе и законе свијех царах и краљевах у цијелом свијету, пак на сврху остаде његова гордост и сила поплесана сваколика, а он затворен на један шкољ да се каје од својијех дјелах, а закони царски и краљевски остадоше у својој слави и у својој сили и светињи, како су и били и јошт боље и јаче потврђени.

Ове законе славе и почитују сви народи у Европи и ови закони у све државе једнако заповиједају да свака држава може вољно и слободно кастигати свакога иностранца, оли рећ туђина, који би дрзнуо икакво мало, оли велико злодјејаније у туђе мјесто учинити, и да у ону исту државу буде по законима на смрт, оли на други кастиг осуђен, у коју он буде закон преступио и злодјејство учинио и да за то поговора ни освете нема.

По овијем, дакле, законима остаје и вама слобода да свакога ћесаро-краљевскога судита по својему обичају можете кастигати, који би у ваша мјеста икакво зло учинио и ако се његово злодјејство истинито може знати и доказати да је он истинити кривац и злодјеј, такођер и онога, који би преко ваших стража у ваша мјеста поступио ... кордон и страже поставили да вас чувају од чумне болести, и тако бисте могли своју браћу светит, која су у лупештину, оли преко реченога кордона и за друга злодјејства ухваћена или погинула, ма не другојаче, нако за највишу несрећу и погибељ вашу.

Сад узмите на разсужденије, је ли право да цијели народ гине и страда поради неколико злодјеја, но помислите и то, јесте ли прави, ако не устанете да злочинце кастигате и можете ли игда бит мирни, кад пуштите зле људи да чине на своју вољу, што сами хоће. У такви начин не може бит да они не хуле и Божје и царске законе, а ви да Богу  и Цару будете вазда одговорници за злочинство таквијех безаконијех самовољниках, ако их не кастигате. Нијесу закони за добре, него за зле људи постављени; будући они не познају од Бога уливени у срдца њихова наравски закон, за то је потребно било законе поставит да свакога реда злодјеји буду кастигани, јер инако ваљало би да сви народи у свијет буду несрећни, како и јесу они гдје таквијех законах нема и гдје се добри људи не почитују, а зли не кастигају; а ви ћете бит у највишу несрећу, ако не кастигате Ожеговичане, који су два ћесарска солдата убили и ако ћесарске уредбе и

законе почитоват и мирно живјет нећете и ваша ће кривица на вас истијех панути, од које се ја бојим и остајем послушнијема доброжелатељ Цетиње, јулија 1. —1818.

ВЛАДИКА ПЕТАР