103 Симеону Орловичу

103 Симеону Орловичу

Љубезни Симо,

Драго ми је што нијесте никому казали што сам вам писа поради кужне болести која се бјеше огласила у Комане, јер се јошт не зна чисто је ли истина или није, него ми кажу да је најперво умерла једна жена пошто је родила двоје ђеце, која су такођер умерла, пак иза тога наком неколико данах умре и двоје чељади у друге куће, ма није било на њих познати никаква кужнога биљега, а како се народ от куге уплашио, тако от којегођ болести које чељаде ђе умре, мисле да је от чуме умрло.

Ја сам посла Јосифа и Вукала да призову главаре од Љешанске нахије и да пођу у Комане, али да се ни с ким не мијешају. И ако буде речена болест у коју кућу, да је чине изгорјет, а чељад која буду жива, затворит далеко от другијех кућа, да се ни с ким не састају. Тако и сусједе окуженијех кућах да затворе стражама, да се остали Комани с њима не мијешају, а на исти начин да нитко от Церне Горе и Бердах у Комане не улази, и Комани да не могу нигђе изван своје границе излазит, него да свако племе постави своје страже и да се от свијех житељах команскијех с највишим опазом чувају.

Впрочем љубезно вас поздрављам и остајем

Цетиње, ваш доброжелатељ и слуга

февраја 7.1818.       м.     Петрович.