Tuesday, October 23, 2018

106 Катуњанима



106 Катуњанима

Благородној господи главаром, старјешинам и свијема Катуњанима мир и здравије од Бога.
Извјесно је вам и свему црногорскому и брдскому народу да у све вријеме мојега владичествовања нијесам ја преставао радећи за обште народно добро и поштење, за које нити сам штедио мојега труда, ни мојега именија, него и живот мој и душу постављао на ползу и слободу мојега отечества. Ово знаду и остали, најпаче нам сусједствени народи; и ако бисте ви ово заборавили остају они, који ће ову истину пред цијелијем свијетом сједочити; остаје мене за утјешеније моја чиста совјест, која ће ме свагда веселити, што сам ја непрестано испуњао моје дужности, како истинити и прави син и слуга отечества; остајете и ви по непослушанију и самовољству сами себе пред Богом и пред свијетом кривци за све несреће, које су се међу вама догодиле и које ће се унапријед догодити.
Ја сам вама и осталијем од три стотине више књигах послао откада је ћесаро- краљевска власт покорила Бокељску Провинцију; ја сам моје свештенике и остале моје људе посилао, молећи вас и заклињајући свакога да лијепо и мирно с државом ћесарском живите, да на пазаре и остала мјеста ћесарска мирољубивијем и поштенијем начином наступате и да се прођете од свакога худога и неприличнога дјела, које сусјецку љубав и тишину размеће, да самовољну освету не чините, а што имате од ћесарскијех људих искати да судом без сваке смутње и свађе иштете. Ја сам вас словесно и писмено учио свакога да ћесарске официре и војнике, а тако и страже ћесарске, стимајете и почитујете и да преко санитацкога кордуна не идете мимо стражах, које чувају државу ћесарску од куге. Ја сам и вама говорио да се од те болијести чувате; ја сам кажевао и толмачио писмено и словесно, што је санитад и како се ни једнијем начином не можете ослободити ни од смрти никад одкупити нико, ко би преко санитадскога кордуна преступио, што ли сам вам говорио за ћесарске страже и како исти цари и краљеви стражама почест дају и чине, како ли остро и жестоко кастигају свакога, који би дрзнуо противу страже ... а камо ли онога који би стражу убио ...
Помишљајући, дакле, на злочинство ожеговичко, који су варварскијем начином два ћесарске солдата на стражу убили и два Леденичанина заробили, и разсуждавајући колико је то злодјејаније велико и страшно, ја се тресем и трепећем не мање од стида, него ли од страха; јер неће зли и срамотни глас по свијету на саме Ожеговичане поћи, за које нитко изван наше земље не знаде, него на цијели народ наш, да га сваки мрзи и почитује за народ варварски, безбожни, безакони и бездушни, који нити има поштења, ни человјечества, него сама срамотна, хајдучка, лупешка и разбојническа дјела.
Из овога мојега разсужденија исходи и улази у моје срдце превеличајши страх, знајући да ће вас народ остати под жесточајшим ћесаро-краљевским гњевом, такођер и под разсрџбом нашега високославнога Покровитеља, будући они и сви цари и краљеви хајдуке и разбојнике, који зло у туђа мјеста чине и који царске и краљевске уредбе и законе не почитују, силом својега оружја немилосно ћерају и жестоко кастигају. Сад промислите, хоћете ли ви и остали Црногорци пуштит да то безчестно име вјечно на цијели народ остане и да таквому кастигу будете подложни и хоћете ли искат себе који лијек и хоћете ли се излијечит, да не будете срамотни и кастигу подложни.
Шиљем у пут и приложено овдје писмо, које сам примио од господина ћесаро- краљевског војводе, заповједника од Бокељске Провинције, по којему можете себе излијечит и опет у прву вашу... у мир останут и не требује ви ништа друго, нако да будете ... днаке воље у согласије и у слогу соједињени, да злочинце ухватите и како писмо изговара кастигате.
Шиљем мојега калуђера Стефана Лазаровића к вама навлаштито да вам ово писмо прочита и да сваку ријеч истолмачи, да знате што која изговара и како имате речете злочинце кастигат. Ово ви пишем и свијех вас Богом Вседржитељем заклињам да будете за своје добро согласни и да не останете под расрџбом два најсилније цара и под вјечном срамотом пред цијелијем свијетом.

В прочем јесам ваш доброжелатељ
Цетиње, јунија 17.1818.
ВЛАДИКА ПЕТАР





No comments:

Post a Comment