112 Катуњанима

112 Катуњанима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Катуњанима драги поздрав.

Знате, љубезна браћо, како сам и свијема Црногорцима и Брђанима вазда писа и говорио, да ваша срећа и све ваше душевно и тјелесно добро највише састоји у вашу слогу и послушаније и у ваше мирно христијанско живљење, знајући да без тога нигда срећни бити не можете. Ово исто јесам и на обшти састанак ваш на Ћеклиће, минувшега августа двадесет девети дан, словесно потврдио и ви сте договорно обећали, да ћете моје молбе и науке послушат и суднике поставит, да учине мир и слогу у вашу нахију и да ћете са сваким, а особљиво с ћесарским поданим мирно живјети.

Ја сам из тога имао срећу примит височајше заповиједи од нашега премилостивјејшаго Цара и Покровитеља, у које ми наређује и заповиједа, да ја по сваки начин радим, да међу вама буде, тако и међу свијем Црногорцима и Брђанима утврђена тишина, согласије и христијанска уредба и благоустројеније, да по путу овога благоустројенија изиде оно, што су љубовију удружени цари намислили учинити за обште народње добро, за које наш високославни Покровитељ... свијех слободно увјерити могу, да још нигда љепшега писма од овога садашњега нијесмо, како што је сада, будући само вријеме приступило од тога посла.

Ово ви пишем нека знате, а до мало доба имаћемо љевше и боље гласе и ви ћете видјет царскога посланика међу вама. Сад дакле стоји ваша срећа или ваша несрећа у вашу вољу, да избирете које сами хоћете, то јест у ваше послушаније и у ваш мир и слогу, оли у ваш непослух и у самовољство, од којега да Бог вас сохрани.

А што се до мене тиче, ја свакога молим и Богом Вседржитељем у три пута и у триста путах заклињам, да царске заповиједи слушате и да себе и своје посљедње вјечно не изгубите у вријеме, кад имамо сви јединодушно и јединокупно Бога молити за добро здравије Всемилостивјејшега Покровитеља нашега, који је обратио на нас своју милост и погледао на наше биједно состојаније.

Спомените се, браћо моја, како смо живјели и за толико времена изчекивали и просили у Бога да... царево срдце да погледа на нас милостивим оком, које је свагда било обраћено к нама, али није било згоде да учини оно, што је желио учинит, а то ћете ви до мало виђети. Но ако себе добра желите и ако царску милости и покровитељство љубите, чините како сте на Ћеклиће рекли и будите сви супроћ онога, који би се вашој слоги и миру противио. И ако се нађе које таково братство или село, оли које племе, да не би на мир и у слогу брацку пристали, нека се спомене, да неће имати пред царскијем послаником приступа ни поштења како и остали људи и да ће вазда остати у немилост царску и срамоту вјечну. Али се не надам да ће се итко такви међу вама наћи, зашто би му било боље, да га гром убије, него ли да у такву несрећу упане, и да своју ђецу, у такво поруганије остави.

В прочем Богу  вас препоручујући остајем ваш доброжелатељ

Цетиње   ВЛАДИКА       ПЕТАР

сектембра 29 -1818