119 Црногорцима

119 Црногорцима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Црногорцима на пазар на Ријеку Црнојевића драго и љубезно поздрављење.

Ево ви шиљем једно писмо, које сам ономадне посила у Косијере поради онога калуђера Авакума, који је дошао из турске земље и којега неуки и безумни народ, како чујем, почитује за светињака и чудотворца, те га каде тамјаном и чине да воштене свијеће и кандила код њега горе, а у своју цркву ништа од тога не донесе. А да је то богоугодни чојек не би га слушали, него псовали и камењем ћерали и он не би о злу мислио, како ће се од кога осветити, нити би посила никога на бој, ни радио да Турке бију и турске градове узимају, зашто богоугодни људи сваки дан Бога моле да мир и тишину у свијет дарује, да се человјеческа крв не пролијева и да народи мирно живују, а тај светињак иште данас благо и по сву ноћ спава, да му се присније, ђе ће га наћи. То прави светињаци не ишту, нити о том мисле, него дан и ноћ желе Богу  служити и заповиједи Божје слушати. Колико је год светитељах у цијеломе свијету, ниједнога нијесу људи за светињака, ни за ангела почитовали, докле су по земљи ходили, нако по смрти, кад су њихова тјелеса након толико годиштах цијела цјелокупна находили, пак и таде нијесу вјеровали нити ваља вјеровати прије, него ли јавно и отворено буду чудеса чинили и чељад од различитијех болести лијечили.

Није се лако ни спасти, а камо ли идући по свијету посветити, како што та љешански и косијерски светињак иде и вара безмождани и лакомислени народ, који више лажам, него ли истини вјерује.

Ако је то светињак и ако се од смрти и од кастига не боји, зашто је побјега из Србије од Милоша Обреновића, да га не уфати како и његову дружину, који су смутњу у Србији чинили; зашто ли не пође да он Жабљак узме, који се не боји, него посла друге да Вели-агу убију и да град освоје, које може пушка убити и сабља и нож посјећи. Ово је заиста чудна работа не бојати се од погибељи, а бјежати од ње, бит светињак, а чинит градове узимат, да се крв пролијева - то се не може уједно погодит. И ако Турци нијесу крштени, али су људи од Адама и од Еве, ка и ми и од Бога створени, како и остали народи. Бог заповиједа да никога не убијемо, а навлаштито кад нама зла не чине и кад рати немамо.

Један источник не може слатку и грку воду дават, тако и један чојек не може се посветит, говорећи једнијем језиком и добро и зло, ако не престане да зло не говори и ако се не покаје за своја прегрешенија.

Ја говорим, ђегођ се речени калуђер нађе, да га умах чине испратит, нека иде откуда је и доша, да га нигђе у нашу земљу не буде, пак нека чини чудеса на друге стране и нека узима турске градове на остала мјеста, да види што ће добити. Е1его пазите ви добро и лијепо очи отворите, да не добијете горе, него ли су добили ваши родитељи поради Шћепана Малога, којега царем учинише, како што су неки тога калаша светињаком учинили.

Ово ви пишем да не речете, јер ви нијесам у вријеме говорио, да га између себе исћерате и да зло с њега не дочекате, а сувише вас Богом Вседржитељем заклињам, да страже поставите и да се од кужне болести чувате, која се у Штитаре објавила.

В прочем јесам ваш доброжелатељ На Цетиње

Ферфара 22.-1819. ВЛАДИКА ПЕТАР