92 Црногорцима

92 Црногорцима

Превосходитељному господину Губернатору и прочим главаром и старјешинам и свијема Црногорцима на Мирац љубезни поздрав.

Ја сам ономадне писао и послао господину полковнику Љубибратићу једно писмо, од којега ви шиљем копију, а нијесам знао да је господин ђенерал дошао у Котор, нити сам био разумио да су намјерени Мирац палит, ако се неће предат, нако само да су мирачко жито, што је ниже пута, чињели пожњети и да је војска њихова пасала пут Црмнице. А иза тога дође ми глас из Црмнице да су Паштровићи убили три Брчељанина и узели триста ситне животиње и 40 говеди и сувише да пријете да ће ходит с ћесарском војском ... ма по свему тому ја сам писа Црмничанима да стоје с миром и да никога не задијевају, а себе чувају, докле на више речено писмо дође одговор, но како до сада никаква одговора нијесмо имали, а војска наша безпрестано долази, бојим се каквога самовољства и несреће, да се на коју страну не зађеде бој, за то сам и опет јутрос послао писма међу Ријечком нахијом, која је сва на Обзовицу и на Ђурђево Ждријело, тако и међу Црмницом, која стоји на својим границам и гледа Паштровиће, који су их посјекли и плијенили, како ми пишу, без сваке њихове зађевице. Откада је ћесарска власт бокељску провинцију покрила, но ако сам говорио и ако говорим свијема Црногорцима да никога не задијевају, не могу никоме рећи да себе не бране, нити се могу домислит, по којем разлогу они хоће да се ми њима предајемо. Ако су цари наши у алеанцији, такви су посли сасвијем противни алеанцији, која је међу нашијем царом и њиховијем ћесаром утврђена. Ако ли су у рат, праведно би било, по јевропејским законима, да најприје огласе да је рат, па иза тога да нас ћерају непријатељским начином, ако се не бисмо кћели добровољно предат. Ми знамо, а и они знаду да је наш посланик у Беч и да ће из Беча бити овамо отправљен. Ако може бит да почину докле он дође, како сам вишереченога Милорадовића молио, починућемо у мир и у сусједцку љубав; ако ли тако бити не може, ја већ не знам што нам остаје, нако се од напасти бранит. Међу тијем ја вас молим да не бисте које зађевице учинили и да кажете главарима од Грбља — ако којега видити можете — што смо Љубибратићу писали и да на оно писмо чекамо одговор, без којега се народ вратити не хоће приђе него ли истинито разумије може ли бити унапријед мир, да се од напасти не боји.

В прочем Богу вас препоручавам ијесам ваш доброжелатељ На Ловћен, јулија 26. — 1814.

ВЛАДИКА ПЕТАР