80 Граховљанима

80 Граховљанима

От нас Владике Петра чесному господину протопопу Ивану и прочим, духовним и мирским главаром и старјешинам и свијема во обште христијанимау Грахово — да будет на знање како сам примио писма, не само што ми је синовац мој из русинске војске од главнога заповједника донио, него и друга, што су ми послијед дошла, пуна највишега весеља и највише радости, што је срце моје и свакога поштена човјека желило, то јест како се преблаги и свесилни Бог попуштио Наполеону францускому Цару освојити толике краљевине и државе европејске и поступити с његовом војском у државу сверусинску, тако је дарова срећу великому Александру Императору росинскому, нашему всемилостивјејшему покровитељу, да он сатре и сокруши гордост и силу кичељивога Наполеона, љутога гонитеља и непријатеља свега рода человјеческога, који је једва жив утекао. За вишу његову несрећу сувише у русинске славодобитне руке у робство четрдесет и осам генералах и официра 1298, а солдата 167.510 и сувише све коње, кола и кочије и све благо и богатство и одору и барјаке, оружје и џебане и све што је француска војска имала и све што је у Русију била шићарила. Остала су московска и пољачка поља покривена мртвијем тјелесима непријатељевијема на такви начин, што јошт никад у свијет такве погибели једна војска није имала. И саде се наши находе уминувши сву пољачку земљу, у Прусију, у Саксонију, у Бохемију, у Шлезију и Моравију, у Вестфалију недалеко старе француске краљевине. Него, браћо христијани, принесите славу и благодарност Свевишњему Богу, који је ову срећу и добиће даровао нашему Цару и молите се да му дарује долгољетно здравље и совршену побједу и одољеније над Французима, да избави род човјечески, који је пануо под тешки и несносни јарам надменаго Наполеона, који се не би наситио крви човјечанске да све народе по цијеломе свијету закоље ... по свему свијету да се моле Богу за нашега Цара здравље и срећу и за његову војску. Јер да није Русија сакрушила Наполеонову силу, с Божим благоволенијем и помошчију, он хоћаше цијели свијет у невољу ставит, како што је ставио толике државе европејске, које данас, благодарећи Бога, нас из невоље вади и у праву слободу приводи.

Ово ви у кратко пишем, јер није могуће мене пером описати све како је било, него ће то историја у своје вријеме казат и ви словесно разумјети пространије од мојега калуђера Стефана Лазаровића.

В прочем јесам ваш доброжелатељ Цетиње, маја 4. — 1813. год.

ВЛАДИКА ПЕТАР