93 Благородној господи главаром и
старјешинам и свијема Црногорцима на пазар на Ријеку Црнојевића и на Вир,
такођер и у сва племена и села од Црне Горе да будет на знање:
Како је преузвишени господин
командант од Котора и заповједник од све Боке и од свега Приморја чинио ставити
на штампу његове наредбе и заповиједи и послати у свако приморско мјесто, да
имају с вама живјети мирно, да никога не задијевају, да вјеру и пријатељство
држе непоколебимо и да никому пут и дочекиште не забране. Ако ли ви не бисте
такођер од ваше стране чинили него напастовали икаквога ћесарова судита,
учинили икакво зло или штету којему драго његовоме чојку, у такву згоду да имају
слободно бранити и силу силом ћерати и да сваки Приморац буде справан трчати у
помоћ, ђе би се таква зађевица и потрева догодила, обећајући им да ће и он сам
господин командант главом прискочити на њихову обрану и помоћ са свом плаћеном
војском, која се под његову заповијед находи и која ће му бити сувише послана
на помоћ од преузвишенога господина ђенерала Рукавине из Далмације.
Ја лијепо видим и познајем куда
се ово простире. Тога ради свакога Црногорца молим и страшнијем именом Божијем
у три пута заклињам да с миром од ћесарскијех људих стојите, да никому штете и
пакости не чините и да се чувате како не би с ваше стране зађевица била, да не
остане и пред Богом и пред свијетом кривица и почетак од зла на вас, да ви
одговорници будете и росијскому и ћесарскому Двору, јер се ја личим од таквога
вашега почетка и зађевице и не хоћу бити ни Богу ни Цару одговорник у оно што
бисте ви самовољно преко моје воље безразложно чинили и сами на себе кривицу и
зло наводили без потребе и непослуха. Ако ли би вама од Приморацах на коју ви
драго страну била напаст или сила, што се не надам, у такву згоду требује обшти
договор и согласије, да се најприђе договоримо, пак с помоћу Божјом да се
бранимо свиколици јединокупно и договорно, како се пристоји. У овакви начин не
бих се никад одличио и нећу се личити, а у сваки остали по самовољству и
непослуху учињени, личим се, нека сваки знаде, јербо се ја не бојим ни од кога,
нако од вас и од вашега непослушанија, и неће ви нико ништа зла учинити, ако га
ви сами на себе не доведете. Дакле промислите у вријеме и пазите како ћете се
владати да се послијед не кајете; и немојте рећи да нијесте били од мене
авизани. Ово је сада отворено свакому, нека сваки види и разумије чисто, да се
нитко у своје мисли не превари. Ако и један Црногорац зађеде, плијен или
покрађу или какво зло учини Приморцу, како се бој и рат започну на једну
страну, тако ће се започети са сваким Црногорцем, који се нађе у градове или на
пазаре, оли у које драго мјесто од ћесарске државе. Сад ви сви размислите што
ће се из тога догодити. Ја ви и опет говорим да лијепо видим куда се простиру и
за који узрок ове заповиједи господина команданта што је Приморцима послао, пак
изнова потврђујем да се не плашим ни од кога, него од вашега самовољства и
непослуха. За то се и личим од свакога вашега рђавога и самовољнога посла и од
сваке ваше зађевице, која би смутила и заратила вас с Приморцима и то остављам
вама да ви одговарате ђе буде потреба, а да мене не призивате, ако нећете с
миром стојати и слушати, како ве молим и заклињем.
Ја имам мислити како ћу на ове
заповиједи и писма реченога господина команданта одговорити у све оно што се од
наше стране тиче, а ви немате за то мисли и главобоље, нако само ... послуху и
пов...
1814.
No comments:
Post a Comment