89 Његушима

89 Његушима

Превосходитељному Господину Губернатору, сердару и кнезу и прочим главаром и старјешинам и свијем Његушима драго поздрављење.

Разумијем да Јоко Лазов Богдановић наговара момчад црногорску да се пишу и да иду у... без знања и договора црногорскога у вријеме кад Црногорци имају промишљат за себе и за своје обштенародне потребе и када чекају својега посланика и одговор и наредбе од својега Покровитеља Императора и Самодржца Всеросијскога.

Ако би таква наредба била од височајшега цесаро-краљевскога двора да Црногорци иду на службу и у помоћ ћесарску против којега непријатеља ћесарског то би не ... имали ми писма или од самога Двора или пак од којега ђенерала, како што смо и приђе таква писма ... чали, која се и данас код мене находе.

Ја знам, када су цесарски офицери у нашу земљу дошли на 1788-га года, да сам ја имао писмо од росијскога министарства да оне офицере примимо једнако колико и росијске и да сваку могућу помоћ цесарскому оружију у ове стране подамо, будући росијски Двор с цесарским Двором у дружство и договор алеатски бјеше, како је и данас.

Нека, дакле, и сад тако буде и нека наш посланик дође, пак ћемо се састати и договорити и по нашему обштему согласију и договору чинити све оно, што се тиче до службе једнога и другога Двора и до наше обште користи, да знамо куда ће који поћи и на коју страну, за који ли узрок и на који начин, да чисто разберемо и да нас не потеже сваки на своју страну без царскијех писамах и без нашега договора.

Спомените се како је и приђе било, када су неки Црногорци ходили на велико обећање, како су се вратили и колико су блага донијели, али су они и срећни били, јербо некизи утекоше, а неке сам ја с мојијем књигам довео, а ни један не ћаше своје куће виђети, зашто не бјеху пошли по наредби цесарскога Двора, него по обећању некога Милоње, што стајаше у Котор, а Двор за то и не знаваше ништа, коли и сад не знаде за то што зове Црногорце лејтенант Мандић с Јоком Лазовијем, који гледају и пазе своју корист, да себе срећу добију врху несреће црногорске.

Ја бих желио да ми когођ каже коју срећу, које ли благо може солдат стећи, а особљиво солдат црногорски, који оставља свој дом, а мнозина и своје жене и дјецу и не мисли за вазда, него за кратко вријеме служити. Ја се не могу домислит откуда ће та срећа доћи, нако се надају да ће благо готово наћи, само да пођу и да га прихвате. Ма се бојим да се и у то варају и да ће се у све наћи преварени. Тога ради, за испунити моју дужност, ја свакому говорим и свакога совјетујем да стојите дома у своју слободу, доклен наш посланик дође, а то солдацко течење можете у свако доба и у свакога краља наћи.

ВЛАДИКА ПЕТАР

В прочем јесам ваш доброжелатељ

На Цетиње, јулија 3. — 1814.