115 Бјелопавлићима

115 Бјелопавлићима

От Нас Владике Петра

Благородној господи главарима и старјешинама и свијема Бјелопавлићима драго поздрављење.

Помишљајући како је слатка и драгоцјена вољност и слобода, а навлаштито како би она имала бити мила једному народу, који се с пролићем своје крви од тешкога јарма и жестокога мучитељства и ропства турскога избавио, ја сам помишљао, да би сваки чојек драговољније против непријатеља поша, да погине у својој слободи и за своје отечество, него ли игда помислио, да ту слободу изгуби и опет под јарам у невољу остане.

Ове су мисли у мене биле и оне су ме веселиле, уздајући се, да ћете ви и сваки остали Брђани овако мислити и да нећете нигда заборавити ни ви, ни ђеца ваша оно, што су ваши родитељи и прародитељи, пак и ви исти под турским јармом трпјели... што их на то вуче у вријеме... покривени крилом Великога Александра од сваке велике силе и војске турске. Сад разсудите што ваља за те људи мислити, нако да не љубе нашега Цара и да не хоће његовога покровитељства, што ли ваља чинит, како их ваља држат и почитоват за издајнике царске и земаљске. Али ово није доста, него требује и на други начин поступати, зашто се такви људи не стиде, него се диче и узносе, кад их издајницима зовемо, будући је то њихова пофала, јер за поштење и срамоту не знаду.

Ја не говорим за самога Пилетића и за његову дружину, који су већ отворили њихове мисли, но за друге, који на исти начин мисле и који кријући с Пилетићем

договор имају. Мене се чини да таквих и међу вама имаде... него да у невољи и ропству срамотно живимо, а да туђи бич и чибук на себе не пуштимо.

Ако је коме мило турске биче трпјети, нека иде у турску земљу и нека трпи што хоће, ми имамо доста наше браће, који немају о чем живјети и који ће драговољно доћи, да се на њихова мјеста населе. Ако ли мисле да ће стојати ђе стоје и наводит Турке, да вјешају и бију и глобивају кога они хоће, како што су и приђе неки чињели, то у данашње вријеме бит не може, јер ако до тога дође, да се војска наша крене, они ће најприђе у њихове куће доћи и на њихов трошак с нама истијема при... с Турцима своје после оправити.

Ово ви пишем из договора свијех Црногорацах и надам се, да ће на ово пристат сваки поштени Брђанин, да буде вјеран Богу  и својему отечеству и који љуби себе самога и своју срећу и своју дражајшу слободу.

Ја се у милостивога Бога и у нашега Цара уздам... посланик доћи и да ћемо веселије гласове чути, који вашијема издајницима угодни бити неће. Ево ви шиљем тамо нашу браћу главаре, да се с вама разговоре и да виде, које издајнике... и другијех правијех синова отечества...

В прочем (остајем) свакога добра желатељ

1818.

ВЛАДИКА ПЕТАР