118 Косијерима

118 Косијерима

От Нас Владике Петра

Господину попу Ивану и кнезу Дурку и прочим главаром и старјешинам и свијем Косијером да будет на знање.

Како чујем, да се находи међу вама неки монах Авакум, који је рођен у турску земљу и који је кмене скоро доходио и ја сам њемурека, ако је намислио Богу  служити и своје тијело мучити, како говори, нека иде при једному манастиру у Свету Гору, или ђе хоће изван наше земље и нека се Богу  моли за спасеније свој... и докле буде путовати између нашега народа назад, откуда је и доша, да се нема ни у какве после народне мијешат, нако само куда би проходио говорит народу, како је монашескога и свакога другога доброга чојка дужност, да се Богу  чељад моле и да у љубав христијанску живе. Ово исто и сад говорим и шиљем мојега свештеника Јосифа тамо, да му од моје стране рече, нека иде с Богом, куд хоће изван наше границе, а и вама пишем, да га лијепо испратите по сваки начин, пошто чујем неке после, који ми се чине веома непристојни и ризични за ови народ, а особито што чујем да је посила неке Салковичане да бију Турке и узимају турске градове у вријеме, кад с турском не имаде рати и кад ја имам заповиједи од нашега Цара, које сам чрез мојега синовца Станка прошле јесени примио, да са сваким у мир живимо и да никога не задијевамо. Ако, дакле, речени монах жели с Турцима ратоват, ето му Турци и турске земље и градови, нека ратује на друге стране, а не из наше земље и ако се не боји смрти, нека најпрви иде на градове и нека не шиље друге пред собом.

Сувише разумијем и неке остале после, који би могли смутњу учинит и вас на зло и на несрећу навести, него добро пазите што чините, да се послијед не кајете. И поставите стражу, да се чувате од кужне болести, која се у Штитаре објавила.

В прочем јесам послушнијем доброжелатељ

ферфара 20.1819.

На Цетиње

ВЛАДИКА ПЕТАР